Otkriveno šta sve plaćamo kada kupujemo hranu: Poljoprivrednicima ide 14 odsto, a na ambalažu ode 4

Kada kupimo kesicu čipsa iz komšijske prodavnice, ne razmišljamo o tome koliko novca koji smo za nju platili ide uzgajivačima krompira, a koliko na distribuciju čipsa u prodavnice i ostale marže.

Novi izveštaj jedne američke agencije odgovara baš na ova pitanja i istražuje šta sve utiče na cenu jednog proizvoda. Oni su došli do zaključka koliko od jednog potrošenog dolara ide svakome u ovom lancu.

Teme za vas

Najveći komad uzima prerađivačka industrija, čak 24,6 centi, zatim sledi maloprodaja koja uzme 19,9 centi i veleprodaja koja uzima 14,7 centi.

Na primeru čipsa, prerađivači ga seku, prže i pretvaraju krompir u čips, veleprodaja kupuje krompir od poljoprivrednika, a prodavci prodaju krajnjni proizvod kupcima.

Pet centi odlazi poljoprivrednom sektoru koji proizvodi seme, đubriva i ostale stvari potrebne za poljoprivrednu proizvodnju.

Dodatnih pet centi odlazi na prevoz robe, energetski sektor uzima 4,4 centa, dok još toliko odlazi na ambalažu. Nešto više od tri centa ide na osiguranja vezana za proizvodnju hrane, a 2,6 centi odlazi na marketing.

Skoku cena hrane doprinose i klimatske promene, poput ekstremnih temperatura, bilo hladnih, ili toplih. Na cene, naravno, utiču i sami prodavci, koji imaju veliki udeo u određivanju krajnje cene nekog proizvoda.

(Telegraf Biznis)