Italija žestoko udarila na banke koje posluju i u Srbiji: Proveravali smo da li ćemo mi imati posledica

Munjevito se proširila vest o tome da italijanska vlada za banke uvodi jednokratni porez na “ekstra” dobit, u visini od 40 odsto, što se svakako odrazilo ne samo na lokalne banke, već i ostale evropske deonice.

Primera radi, deonice Zagrebačke banke, koja je deo italijanske grupacije UniCredit, pale su 7,2 odsto. Dalje, akcije najveće banke u Italiji, Intesa Sanpaolo, pale su za 8 procenata istog dana.

Teme za vas

Proveravali smo zbog toga da li se očekuju posledice i po tržište Srbije s obzirom na to da ove dve velike banke posluju i u Srbiji, ali i to da li dalje mogu biti ugroženii poslovni rezultati tih banaka u našoj zemlji.

Iz Narodne banke Srbije za Telegraf Biznis ističu da je bankarski sektor Republike Srbije visoko likvidan i solventan.

"Svi relevantni pokazatelji poslovanja banaka višestruko su iznad regulatornih zahteva Narodne banke Srbije. Pokazatelj adekvatnosti kapitala bankarskog sektora je na kraju juna 2023. godine iznosio više od 22%, a vrednost svih relevantnih pokazatelja likvidnosti banaka potvrđuje i visoku likvidnost domaćeg bankarskog sektora. Takođe, pokazatelj učešća bruto problematičnih kredita u ukupnim bruto kreditima bankarskog sektora (bruto NPL pokazatelj) iznosio je na kraju juna ove godine oko 3%, što je potvrda očuvane i ojačane stabilnosti i kvaliteta aktive bankarskog sektora", navode nam oni u odgovoru.

Podsećaju da banke koje posluju u Republici Srbiji su, bez obzira na njihovo vlasništvo, zasebna pravna lica koja su osnovana i posluju u skladu sa propisima Republike Srbije, odnosno poslovanje svih banaka u Republici Srbiji je pod nadzorom Narodne banke Srbije.

"Ističemo da obe banke čija su matična društva iz Italije posluju izuzetno stabilno, i da ne postoji mogućnost ispoljavanja kako direktnih tako ni indirektnih efekata uvođenja poreza na ekstradobit banaka u Italiji na bankarski sektor u Srbiji", kažu nam u NBS.

Podsetimo, Italija uvodi jednokratni porez na ekstraprofit banaka od 40 odsto zato što talas rasta kamatnih stopa nisu prenele i na kamate na depozite.

Ovaj neočekivani potez izazvao je šok na tržištu, a evropske berze reagovale su padom akcija, pre svega banaka, ali i berzanskih indeksa.

Snažan i nagli rast kamatnih stopa prošle godine doneo je rekordne profite bankama, pošto su povećavale kamatne stope na kredite, dok kamatne stope na štednju nisu povećane ni blizu toga.

Šta je tačno takav porez?

Foto: Shutterstock/MikeDotta

Porez na ekstradobit (eng. windfall tax) je u ekonomskoj praksi poznat kao porez koji se plaća na neočekivani iznos dobiti i podrazumeva utvrđivanje određenom privrednom društvu ili grani više poreske stope po osnovu iznenadnog ili jednokratnog dobitka.

"Кoristimo priliku da istaknemo da su donošenjem Strategije za rešavanje problematičnih kredita 2015. godine i usvajanjem Odluke o računovodstvenom otpisu bilansne aktive, čije sprovođenje je dovelo do smanjenja učešća problematičnih kredita u ukupnim kreditima sa 22% na 3%, banke podstaknute da blagovremeno identifikuju problematične kredite, priznaju stvarne gubitke po tim kreditima, ali je i onemogućeno da banke u kontekstu rešavanja tog pitanja eventualno ostvare ekstradobit", napinju iz NBS za Telegraf Biznis. 

Podsećaju da je Narodna banka Srbije, u cilju zaštite standarda građana, donela paket mera u vezi sa bankarskim naknadama i u avgustu 2022. godine preduzela čitav niz aktivnosti čiji je neposredan rezultat odluka svih banaka koje su povećavale naknade za platne usluge građanima od 1. januara 2021. godine da te naknade u narednih godinu dana, a počev od 1. septembra 2022. godine umanje za 30% ili ih vrate na nivo pre njihovog povećanja.

Mere zašite u Srbiji

Takođe je kao trajnu meru donela Odluku o platnom računu sa osnovnim uslugama, koja je na raspolaganju svim građanima, a kojom je ograničena cena paketa platnog računa sa osnovnim uslugama na maksimalan iznos od 150 dinara i kojom je propisana garantovana sadržina ovog platnog računa.

U pogledu rasta kamatnih stopa, u decembru 2022. godine produžena je primena mere usmerene na olakšavanje uslova otplate stambenih kredita građanima, čime se banke dalje podstiču da produže rok otplate stambenih kredita za dodatnih pet godina u odnosu na inicijalno ugovorenu ročnost, što u trenutnim okolnostima rasta stope EURIBOR u kratkom roku može smanjiti pritisak na korisnike stambenih kredita s varijabilnim kamatnim stopama koji se suočavaju sa problemima u otplati i sprečiti rast problematičnih stambenih kredita.

Takođe, pružena je i podrška građanima u finansijskim teškoćama na način da banke mogu da im produže rok za otplatu gotovinskih, potrošačkih i drugih sličnih kredita na tri godine dužu ročnost u odnosu na dosadašnje regulatorno rešenje i tako im pomognu da lakše izmire svoja dugovanja i prevaziđu izazove s kojima se suočavaju.

Foto: Shutterstock

"Кao i do sada, u pogledu izvora profitabilnosti banaka, glavni generatori rezultata su i dalje poslovne aktivnosti koje se baziraju na tradicionalnim poslovnim modelima banaka u Srbiji. Imajući u vidu da su banke u najvećoj meri orijentisane na kreditno-depozitne poslove, odnosno na kreditiranje privrede i stanovništva, u strukturi prihoda i dalje dominiraju neto prihodi po osnovu kamata, odnosno prihodi koji potiču od redovnih, očekivanih i uobičajenih poslovnih aktivnosti", objašnjavaju nam.

Na kraju, ističu da Narodna banka Srbije neprekidno i u svim okolnostima pažljivo prati i analizira situaciju u finansijskom sektoru, kao i stanje na celokupnom domaćem i međunarodnom tržištu.

"Кao i do sada, NBS će po potrebi, u okviru svojih funkcija, preduzimati aktivnosti u cilju zaštite korisnika finansijskih usluga, vodeći računa o očuvanju monetarne i finansijske stabilnosti, te relativne stabilnosti deviznog kursa, tačke u kojoj se spajaju interesi svih tržišnih učesnika, kao i o obezbeđenju predvidljivog investicionog ambijenta", ističu nam u NBS.

(Telegraf Biznis)