I Hrvati osećaju posledice italijanskog poreza od 40% - nametnutog bankama

Foto: Shutterstock

Juče, 8. avgusta, munjevito se proširila vest o tome da italijanska vlada za banke uvodi jednokratni porez na “ekstra” dobit, u visini od 40 odsto, što se svakako odrazilo ne samo na lokalne banke, već i ostale evropske deonice.

Kako piše Poslovni dnevnik ovog jutra, deonice Zagrebačke banke, koja je deo italijanske grupacije UniCredit, pale su 7,2 odsto.

Teme za vas

Plan vlade desničarke Đorđe Meloni, koji bi prema nekim procenama u italijanski budžet trebalo da usmeri više od dve milijarde evra, brzo je dobio i odgovor na berzama.

Nevezano za jučerašnji pad, Zagrebačka banka je, u sklopu grupacije UniCredit, a usled rekordnih poslovnih rezultata - u odnosu na početak godine porasla čak 62%.

Deo investitora očito računa da bi se, direktno ili posredno (sličnim porezom ili “prijateljskim” uveravanjem politike) i bankama u Hrvatskoj mogla narušiti rastuća putanja dobiti, kreirana na krilima visokih stopa rasta neto kamatnih prihoda.

U svakom slučaju, odluka italijanske vlade da deo profita banaka preusmeri u budžet i iskoristiti to za fiskalne mere pomoći svojim građanima - zasigurno postaje i političko pitanje u nekim drugim zemljama, naročito onima u srednjeistočnoj Evropi na čijim bankarskim tržištima italijanske banke imaju značajnije udele, navodi se.

Hrvatska je sa dve vodeće banke u italijanskom vlasništvu svakako jedna od onih u kojima je realno očekivati pojačana propitivanja kamatnih marži i pratećih zarada koje matične banke u novije vreme pojačano povlače, a s odlukom italijanske vlade o ekstra nametu i direktno će poslužiti za sufinansiranje italijanskog budžeta.

Ciklus zaoštravanja monetarne politike, pre svega kroz rast ključnih kamatnih stopa Evropske centralne banke, išao je "na ruku" bankama, jer je njena transmisija mahom bila znatno manje izražena na strani depozita, a rezultat svega bio je i snažan rast dobiti banaka.

Ali, ovim potezom, Italija zapravo ne uvodi ništa što neke druge zemlje već nisu, ili nešto na čemu već ne rade, s tim da su modaliteti različiti.

(Telegraf Biznis)