Radiš godinu dana da bi uživao 10: Na moru dnevno potrošimo i do 50 evra, a u gradu ih razvučemo na tri dana

"Radiš godinu dana da bi uživao 10", rečenica je koja mi je na ovom letovanju prolazila kroz glavu dok sam se iznova i iznova preračunavala da li je u redu da trošim toliku sumu novca dnevno. Odnosno, onu koju bih u gradu u kom živim raspodelila na minimum tri dana.

Nekome je lepa Grčka, drugima odgovara Hrvatska, a ima i onih, doduše u manjini, kojima prija crnogorsko primorje.

Teme za vas

Ali, odabir mora na koje idete oduvek je bila stvar ukusa, kao i suma novca koju trošite, ili pak pretplaćujete uslugu koju želite. Stoga, ovde toj polemici nema mesta.

Pogodićete - svoj odmor sam provela na crnogorskom primorju. Ako ste nastavili da čitate, dobili ste bonus da jednom kažete: "Pa kad bira Crnu Goru, šta očekuje". A onda ću vas zamoliti da se vratite jedan pasus nazad, i još jednom se setite suštine.

Elem, odabir najboljeg mesta na plaži, mir, ispijanje jutarnje kafe sa savršenom penom ili pak dozvoljavanje svojim nepcima da osete savršen ukus dobro pripremljene tune su ono što na kraju - ima cenu.

A moje večito pitanje je: Da li sam spremna da je platim?

Zaista, ako tokom cele godine radimo, zašto nam je toliko teško da se opustimo i kažemo sebi da je u redu da potrošimo koji evro više ako će nam to priuštiti zadovoljstvo?

Naravno, nema ništa loše ni u pripremanju obroka u svom apartmanu. Nismo od onih koji se gnušaju na paradajz turizam. Čak je najlepši doručak u apartmanu uz pogled na more i prvu jutarnju kafu.

Ipak neću lagati, nema ništa slađe nego u najvećoj vrućini otići pod suncobran obližnjeg kafića i nastaviti uživanje uz late sa ukusom karamele. Koja je inače 4 evra.

Onda dođe vreme za ručak, pa provedeš špartajući od kraja do kraja letovališta, tražeći dobru ponudu, pa zastaneš i zapitaš se: "Opet računanje?! Dokle više?".

Foto: Telegraf.rs

Na kraju, sebi dopustiš da sedneš u restoran i možda i pretplatiš obrok, ali znaš da je nekako greota na moru ne probati neki morski specijalitet, a i šta je loše u tome da ponekad "razmaziš sebe?" Ionako pobogu radiš godinu dana, da bi tih 10 uživao.

Posle par promašenih restorana, gde nam je zaista bilo žao da ostavljamo po 35-40 evra za dve porcije hrane i pića, a podsetimo gazirani sokovi su prilično skupi na crnogorskoj obali, tačnije od 2.50 pa čak do 3.50 evra, naišli smo na restoran gde nam zaista nije bilo žao da "odrešimo kesu".

Rapsodija ukusa na tanjiru ipak je "otkravila" i najtvrđeg tvrdicu, mene, pa je tako bilo skroz u redu dati 20 evra za porciju pravog, a ne zaleđenog tuna stejka, sa domaćim džemom od maline i salatom. Ili pak 12 evra za lignje, dok je u drugim restoranima ta porcija oko 15 evra.

Kada je reč o plaži, ova "tvrdica" ipak se drži jednog pravila - peškir dobro "naleže" na pesak, a ako želite da znate caku - stolice su idealne! Dobra investicija od 4.000 po osobi, koja će vam omogućiti da uživate kao da ste na ležaljci, a da ne trošite dnevno 30 evra za set istih.

Ili pak, možete uživati "besplatno" na ležaljkama u Crnoj Gori, a Telegraf Biznis je nedavno pisao i kako.

Ipak, volela bih ovaj tekst da zaključim nedavnom izjavom Milice Stevanović u intervjuu koji je dala za Telegraf Biznis: "Neko je nezadovoljan i na moru, a neko srećan i na Adi. Nije baš sve do lokacije, malo je i do nas", i dodam: Na odmoru ste da se opustite i dozvolite sebi da nekad i budete tema te omiljene floskule: "ne vredi joj to tih para".

(Telegraf Biznis/M.P.)