Zašto keš čak ni u naprednim zemljama, možda, nikada neće otići u istoriju? (ANKETA)

Verovatno se niko nikad nije zarazio koronom jer je dodirnuo papirni ili kovani novac, barem nijedan slučaj nije potvrđen. Ali, u doba pandemije, zaista je bilo prodavnica koje ne samo da su mušterije podsticale da koriste karticu ili plaćaju preko telefona, nego su i odbijale gotovinu. To je slučaj u Nemačkoj i ostalim razvijenim zemljama, poput onih na severu Evrope.

Doba pandemije je, bez sumnje, proširilo bezgotovinski način plaćanja: prema istraživanju instituta EHI iz Kelna, 2017. je u Nemačkoj 74 odsto kupovina u maloprodaji bilo plaćeno gotovinom, već 2021. je to bilo 58 odsto, a prošle godine je palo na samo 37,5 odsto, piše DW.

Teme za vas

Digitalni transfer je, naime, sve jednostavniji i popularniji i ne bi bilo prvi put da se potpuno promenio način razmišljanja o novcu. Nemačka je, zapravo, sve do 1975. imala i kovanicu od plemenitog materijala – „stara“ kovanica od pet maraka je bila od legure srebra, u doba kad je još jedva igde bilo zlatnika i srebrnjaka kao u starim danima.

Ali, podrška „običnom“ novcu stigla je pre neki dan iz Bundesbanke, nemačke centralne banke. Tamo je predstavljena studija „Gotovina budućnosti“, gde se analiziraju prednosti i nedostaci mogućih scenarija budućnosti.

Prvi je „hiperdigitalni svet plaćanja“ u kojem je gotovina praktično nestala iz opticaja, jedva da se igde može i podići novac, ili njime nešto platiti. Čak i među poznanicima se novac prebacuje digitalno. Druga vizija je „renesansa gotovine“, gde je ljudima postalo jasno da digitalni oblici plaćanja imaju i velikih nedostataka – zavisite od ispravnog uređaja i interneta, osetljivost na napade hakera, a lako se može znati šta ste kupovali i gde ste bili – vaše privatnosti praktično više nema.

Međutim, u doba kad se čini da jedva iko mari koliko je „proziran“ njegov privatni život, najverovatniji je treći scenario: „Postupni nestanak hibridnog načina plaćanja.“

Što zbog komocije, ali i zato jer je bankama skupo da drže bankomate, pa je i do gotovine sve teže doći, u dogledno vreme će postojati oba načina plaćanja, iako će bezgotovinsko biti sve raširenije.

Predsednik Bundesbanke, Burkhard Balc, svestan je da je „svet novca u Nemačkoj i u Evropi u promenama“, ali kaže i da je dužnost centralne banke da zajamči nesmetan promet novca. Svim centralnim bankama je gotovina poduhvat - treba štampati, ali onda i čuvati i od lopova i od vlage, glodara i svih mogućih nedaća.

Onda su tu i falsifikatori, treba proveravati i menjati novac koji je dotrajao ili uništen... A, zapravo, sav novac koji „ima“ neka država ionako nikad nije potreban u papiru – štampa se tek deo imetka.

Balc govori i o svojevrsnom paradoksu: Nemačka je prisiljena da štampa sve više novca jer očito mnogi, ipak, i velike iznose drže pod slamaricom.

Na početku emisije evra, Nemačka je štampala 165 milijardi evra, sad je to već gotovo 400 milijardi iako je gotovine u opticaju sve manje. No, u načelu, i Balc je zagovornik „hibridnog“ oblika: dobro je imati i digitalni i „pravi“ novac.

(Telegraf Biznis)