Šta se dešava sa rođendanima? "Svadba im nije ravna, poenta je zarada, a roditelji se uvrede ako vide igračke"

Rođendani su ranije bili fokusirani na proslavu, veselje i igru, dok su pokloni bili propratna stvar. Igračke, po koji komad odeće, i obavezne šolje bili su sastavni deo poklona, dok je danas novac jedino prihvatljiv, bar je tako sudeći po odgovorima na Reditu.

Naime, korisnik društvene mreže je zamolio da mu neko pojasni koliko novca je prihvatljivo da odnese na prvi rođendan. Kako je istakao, druga koji detetu proslavlja rođendan poznaje godinama, ali nikada nisu bili previše bliski, odnosno uglavnom su se družili u grupi i retko prvatno.

Teme za vas

Za kraj, pitao je da li je suma od 50 evra u redu.

Razni komentari su se smenjivali, a neku su često znali da napomenu ono što već sada mnogima pada na pamet, "kako je došlo do toga da deci umesto igračaka nosimo novčanice?".

- 50 evra je u redu za dalji krug ljudi, dok je za porodicu i bliže prijatelje prihvatljivo najmanje 100 evra - glasi većina komentara ispod objave.

Ipak, neki smatraju da tradicionalniji način u visu igračaka nije zanemarljiv.

- Čoveče, dete je. Kupis nešto što će to dete da koristi. Odelce, igračku neku koju može tako malo dete da koristi, cipelice... Ispade da sada za svaki uzdah u nečijem zivotu prijatelji treba da mu donose pare. Svima vama što lupate minuse, zelim da nađete prave prijatelje ili za promenu postanete pravi prijatelji nekom.

"Roditelji se bune kada dobijaju igračke"

- Pare se daju da bi roditelji mogli da kupe ono što im je potrebno. Znam da se žalilo par roditelja koje znam, da ljudi kupuju recimo previše igračaka, pogotovo jer deca nemaju baš toliko dugačak raspon pažnje. Ovako sa parama mogu da kupe stvari koje su im zapravo potrebne, kao što su pelene, hrana za bebe (prvi rođendan, znači verovatno su počeli da uvode hranu), kupke i šampone itd.

- Izgubila se poenta rođendana..."

- Bukvalno se prave proslave da bi se zaradile pare... Ja ne znam da li se vi sećate vasih rođendana kada ste bili deca? Niko nikom nije donosio pare, donosili su se pokloni i to za dete. Nisu se pravile proslave po restoranima, nego dečiji rodjendani. Znaci, rodjendan, za decu, ne za odrasle i ne da se zarade pare... A da ne pricam o tome sto se na prvi rodjendan nije ni zvalo, jer su deca previse mala, a poenta dečijeg rođendana je uvek bila da se deca provedu.

Jedan korisnik je podelio svoje iskustvo.

- Ne kapiram ljude koji prave dečije rođendane kao mini-svadbe. Restoran ili sala, desno deca u nekoj prostoriji sa animatorima ili nešto slično, levo roditelji, odrasli gosti, sa ili bez muzike. Ja to ljudi stvarno ne razumem. Ima i pitanje novca, zašto bi se toliko para bacalo na proslavu rođendana kog se to dete neće ni sećati, ali čak i da se to zanemari - zašto? Bio sam na par takvih rođendana/krštenja, u salama, sve, živa muzika, leleče neka pevaljka/pevač, idemo u krug čorba/meze/prase... Na svakih deset-petnaest minuta ja ili žena odemo da bacimo pogled na dete... Obično ni za jedne ni za druge nije neki provod, a naravno svuda se "prevrće" priča koliko se šta platilo, nas je došlo 2+1, bez stotke se na takve fešte ne ide.

(Telegraf Biznis)