Da li umete da prepoznate falsifikovanu novčanicu? Stručnjak otkriva jednostavan test

Novac svakodnevno prolazi kroz naše ruke, ali retko ko od nas obraća pažnju na to da li je novčanica koju smo dobili originalna. S obzirom na to da falsifikati mogu izgledati uverljivo, važno je znati koje detalje možemo sami da proverimo, objašnjava stručnjak iz NBS-a Irena Popović.

Provera papira: Prvi i najjednostavniji test

Irena Popović, samostalni stručni saradnik za utvrđivanje autentičnosti u Odeljenju za borbu protiv falsifikovanja i za analizu novčanica i kovanog novca Narodne banke Srbije, ističe da se ključni kontakt sa novcem dešava već u prvom trenutku kada ga primamo.

Teme za vas

Prvi i najjednostavniji test koji svi mogu da urade jeste provera papira:

• Pamučna vlakna: Domaće novčanice napravljene su od 100 odsto pamučnih vlakana, izuzetno su kompaktne, postojane i teško se cepaju.
• Specifičan zvuk: Imaju specifičan zvuk pri savijanju.
• Trajnost u opticaju: Radi se o izuzetno kvalitetnom papiru koji praktično govori o tome da naše novčanice mogu da izdrže u opticaju između dve i tri i po godine - odnosno izdrže sve što treba da se podnese.
• Duboka štampa kao glavni znak autentičnosti

Pored kvalitetnog papira, građani treba da obrate pažnju na elemente zaštite, među kojima je najvažnija duboka štampa. Ona se nalazi na licu novčanice, i to na tačno određenim mestima - na glavnom liku i na nazivu banke.

- Kada duboku štampu zagrebete noktom, osećate izvesnu reljefnost pod prstima - objašnjava Popovićeva.

Ona naglašava da ne postoje falsifikati koji imaju duboku štampu i tu vrstu reljefnosti:

Zašto su falsifikati drugačiji?

Duboka štampa se nikada nije pojavljivala na falsifikatima. Zato su falsifikati glatki na dodir, zaprljani su i nemaju tu vrstu štampe na sebi. Koriste se najjeftinije štampe koje se dobijaju preko običnih fotokopir aparata, pogotovo kada je reč o našim falsifikatima.

Istorijski izuzetak?

Postojao je samo jedan falsifikat koji je imao duboku štampu - čuveni "superdolar" koji je vladao devedesetih godina na apoenima od 50 i 100 dolara. Danas nema falsifikata sa dubokom štampom.

Kakva je situacija sa stranim novcem i apoenima dinara?

Domaći falsifikati su uglavnom lošeg kvaliteta i mogu se lako detektovati običnim pogledom i dodirom, bez ikakvih uređaja poput lupa ili UV lampi. Međutim, kod efektivnog stranog novca situacija je drugačija jer falsifikatori više ulažu u vizuelni izgled, mada nikada ne mogu da naprave dobar vodeni žig, duboku štampu ni autentičan papir.

Statistika Narodne banke Srbije za prvih šest meseci pokazuje koji se apoeni dinara najčešće falsifikuju:

• 2.000 dinara (približno 75%): Razlog leži u tome što se ovaj apoen najviše koristi u svakodnevnim transakcijama, pa građani na njega obraćaju manje pažnje.
• 500 dinara (12%): Drugi po učestalosti među falsifikatima.
• 1.000 dinara (8%): Treći apoen po zastupljenosti.
• 5.000 dinara (5%): Najređe se falsifikuje jer se kod ovih novčanica češće proverava autentičnost zbog veće vrednosti.

Šta uraditi ako posumnjate da je novčanica lažna?

Ukoliko građanin posumnja da poseduje falsifikovanu novčanicu, procedura je jasna i neophodno je ispratiti pravila:

Odlazak u policiju ili banku: Prva i osnovna stvar jeste da odete u prvu stanicu policije ili u prvu ekspozituru banke čiji ste klijent i predate novčanicu.Izdavanje potvrde: I na jednom i na drugom mestu dobićete potvrdu o privremeno oduzetom novcu.Ekspertiza: Čeka se da se u NBS odradi ekspertiza nakon čega se šalje odgovor.

Nakon ekspertize u Narodnoj banci Srbije moguća su dva ishoda:

• Ukoliko je novčanica falsifikat: Falsifikati ostaju trajno u Narodnoj banci Srbije i čuvaju se u trezorima 20 godina.
• Ukoliko je novčanica original: NBS šalje odgovor banci koja klijentu uplaćuje iznos na račun, dok se policiji vraća originalna novčanica uz izveštaj o izvršenoj ekspertizi.

Stručnjaci u Narodnoj banci Srbije detaljno proveravaju oko 20 elemenata zaštite - od vodenog žiga, zaštitne niti i mikrotekstova, do optičkih varijabilnih boja, kinograma, holograma, kao i skrivenih zaštita koje služe za mašinsku obradu novca u bankama i bankomatima.

Budućnost gotovine i kartica

Govoreći o savremenim navikama i sve većoj zastupljenosti plaćanja karticama, Popovićeva navodi da to sa jedne strane oslobađa građane rizika od dobijanja oštećenih novčanica ili falsifikata, ali da ona lično preferira gotovinu.

- Ja se nekako lično uvek plašim tih nekih prevara vezanih za kartice, da nestane kartica, da vam neko skine nekontrolisano neki novac sa kartice. Tako da sam ja za 'old school'. Keš je za mene apsolutni zakon - zaključila je za Radio Beograd 1 Irena Popović.

(Telegraf Biznis/RTS)