"Svi smo švorc": Da li biste tražili od prijatelja da vam vrati 700 dinara?

Platite račun za večeru, taksi do kuće ili kafu za prijatelja uz obećanje da će vam novac kasnije vratiti, ali dani prolaze, a novac nikako da stigne.U kom trenutku ponovo tražite taj novac i koji iznos je previše zanemarljiv da biste ga potraživali?

Teme za vas

Za neke, 5 dolara (515 dinara) je iznos vredan podsetnika, dok je drugima traženje povraćaja bilo čega ispod 20 dolara (15 funti) neprijatnije nego jednostavno prihvatanje tog gubitka.

Henri Pejn kaže da je „slao zahtev za 8,50 dolara, ali ne bi tražio manje od 8 dolara”. Ovaj dvadesetjednogodišnji Njujorčanin dodaje da će jednom zatražiti novac, ali da su „dva zahteva apsurdna”.

"Radije bih prešao preko tih 8,50 dolara nego poslao još jedan zahtev". Ipak priznaje da se ponekad i on nađe na drugoj strani te transakcije i da i sam ume da bude zaboravan izjavio je on za Bi-Bi-Si.

"Ako nekome nisam vratio novac, to je samo zato što sam zaboravio – slobodno mi pošaljite zahtev ponovo".

Devetnaestogodišnji Kaz Džahanbini kaže da sama potreba da se traži vraćanje novca može biti frustrirajuća.

"Ako mi je neko nešto kupio, odmah mu vraćam. Pa onda razmišljam umesto njega, zašto je to kašnjenje?".

Njegovo pravilo za snalaženje u prijateljstvu i finansijama je da „drži novčanik blizu, a prijatelje još bliže“.

Njegova prijateljica Nurija se slaže i kaže da kao studentkinja „svaki dodatni dolar je važan“, ali bi obično tražila vraćanje novca od prijatelja samo ako je iznos veći od 10 dolara.

Nedavna studija je otkrila da 76% generacije Z koji su unapred platili za grupni trošak, poput putovanja ili događaja, kažu da im novac nije u potpunosti vraćen, a 55% kaže da je to stvorilo napetost ili negativno uticalo na odnos.

Za devetnaestogodišnju britansku studentkinju Betsi Bruk-Tejlor, prag za traženje povraćaja novca iznosi pet funti, jer, kako kaže, „svaka sitnica znači”.

Ona uočava kulturološku razliku između Velike Britanije i SAD i, kako kaže ,,iako smo svi bez para, mislim da su Amerikanci ipak malo velikodušniji”.

(Telegraf Biznis)