Novac bacate pravo u kantu: Ovo su greške koje pravimo sa hranom, jedna počinje još u prodavnici

Hrana koju kupimo, a nikada ne pojedemo, nije samo ono što završi u kanti, zajedno sa njom bacamo i deo kućnog budžeta. Od namirnica kupljenih bez plana do ostataka ručka zaboravljenih u frižideru, niz svakodnevnih navika može da napravi znatno veći trošak nego što na prvi pogled izgleda.

Razmere problema najbolje pokazuje podatak da se širom sveta svake godine baci oko trećine proizvedene hrane, odnosno približno 1,3 milijarde tona, kako navodi Poslovni dnevnik.

Teme za vas

Iako se taj podatak odnosi na globalnu proizvodnju, deo problema nastaje upravo u domaćinstvima. Dobra vest je da za manje bacanja hrane nije potrebno veliko odricanje, već nekoliko prilično jednostavnih promena prilikom kupovine i čuvanja namirnica.

Prva greška nastaje već u prodavnici

Impulsivna kupovina jedan je od razloga zbog kojih hrana završava u otpadu. Jednostavno rešenje može biti planiranje obroka nekoliko dana unapred i pravljenje spiska pre odlaska u prodavnicu.

Pre kupovine trebalo bi proveriti i šta već postoji u frižideru i ostavi. Tako se smanjuje mogućnost da ponovo kupimo proizvod koji već imamo, a zatim jedan od njih bacimo jer mu je istekao rok.

Drugim rečima, akcijska cena ili veliko pakovanje ne predstavljaju uštedu ukoliko deo kupljene hrane na kraju ne iskoristimo.

Jedno pravilo može da uvede red u frižider

Koristan način organizacije namirnica jeste takozvano FIFO pravilo - "prvo unutra, prvo napolje".

Namirnice koje su ranije kupljene ili imaju kraći rok trajanja treba staviti napred, dok novije mogu da ostanu iza njih. Na taj način prvo koristimo ono što bi najbrže moglo da se pokvari.

Važno je i gde držimo pojedine namirnice.

Jabuke, banane, kruške i paradajz, na primer, ispuštaju etilen, koji ubrzava sazrevanje. Zbog toga ih ne bi trebalo čuvati zajedno sa osetljivim povrćem poput salate, brokolija, krastavaca ili tikvica, jer ono može brže da propadne.

Nije svaki datum na ambalaži isti

Dodatnu zabunu mogu da naprave i oznake roka trajanja.

Postoji važna razlika između oznaka "upotrebiti do" i "najbolje upotrebiti do". Prva predstavlja bezbednosni rok, dok se druga prvenstveno odnosi na kvalitet proizvoda.

To znači da proizvod nakon datuma označenog kao "najbolje upotrebiti do" ne mora automatski da završi u kanti. Njegove karakteristike mogu da se promene, pa treba proveriti izgled, miris i teksturu proizvoda.

I ručak od juče ima vrednost

Veliki deo otpada čine i ostaci već pripremljenih obroka. Prema podacima koje prenosi Poslovni dnevnik, čak 63 odsto Hrvata koji bacaju hranu baca upravo ostatke gotovih jela. U tom pogledu ne bi bilo veće razlike u rezultatu istraživanja u Srbiji.

Umesto bacanja, deo obroka može da posluži kao osnova za naredni ručak ili večeru. Ostatak mesa može da se iskoristi za drugo jelo, povrće za supu ili varivo, dok se obroci koji neće biti pojedeni uskoro mogu zamrznuti.

Na kraju, računica za kućni budžet prilično je jednostavna: svaka namirnica koju platimo, a potom bacimo neiskorišćenu, predstavlja novac koji smo potrošili bez ikakve koristi.

Zato ušteda na hrani ne mora uvek da znači potragu za najnižom cenom. Ponekad počinje mnogo jednostavnije - kupovinom onoga što ćemo zaista pojesti i boljim korišćenjem onoga što već imamo.

(Telegraf Biznis/Poslovni.hr)