Popusti mame, rate deluju povoljno, a računica kaže drugačije: Evo kada vas kupovina košta više

Veliki popusti, plaćanje na više mesečnih rata i ponude bez kamate na prvi pogled izgledaju kao idealna prilika za kupovinu. Međutim, iza primamljivih uslova ponekad se kriju dodatni troškovi, zbog kojih proizvod na kraju može koštati više nego što je kupac očekivao.

Kako se približava sezona novembarskih rasprodaja i praznične kupovine, trgovci sve intenzivnije privlače potrošače sniženjima, posebnim pogodnostima i mogućnošću odloženog plaćanja.

Teme za vas

Za mnoge građane kupovina na rate predstavlja način da nabave potrebne uređaje, nameštaj ili drugu robu bez velikog jednokratnog opterećenja kućnog budžeta.

Ipak, ono što deluje povoljno na mesečnom nivou ne mora biti najjeftinija opcija kada se saberu svi troškovi.

Na to upozorava i finansijski portal Kamatica, koji ukazuje da prilikom korišćenja kreditnih kartica treba obratiti pažnju ne samo na visinu rate, već i na kamate, bankarske naknade i konačan iznos koji će biti plaćen.

Kada kupovina bez kamate ipak košta više?

Jedna od najčešćih zabluda jeste da kupovina na rate bez kamate automatski znači da nema dodatnih troškova.

U praksi, pojedine banke mogu naplaćivati naknadu za podelu transakcije na rate, dok određene kartice podrazumevaju i troškove održavanja ili članarine.

Zamislimo kupovinu televizora koji košta 80.000 dinara. Prodavac nudi plaćanje na deset mesečnih rata bez kamate, što znači da bi kupac svakog meseca izdvajao po 8.000 dinara.

Međutim, ukoliko banka za ovu transakciju naplaćuje naknadu od pet odsto, konačan trošak raste na 84.000 dinara. Kupac, dakle, nije platio kamatu, ali je proizvod ipak koštao 4.000 dinara više.

Ovaj primer je ilustrativan, a stvarni uslovi zavise od banke, vrste kartice i ugovorenih naknada.

Popust koji nestaje kada izaberete rate

Postoji još jedna situacija koju kupci često previde. Pojedini trgovci nude dodatni popust za jednokratno plaćanje, dok kupovina na rate podrazumeva redovnu ili drugačije formiranu cenu.

Na primer, proizvod čija je istaknuta cena 60.000 dinara može koštati 54.000 dinara ako se plati odmah, uz popust od deset odsto.

Ukoliko se isti proizvod kupuje na šest rata po 10.000 dinara, kupac će ukupno platiti 6.000 dinara više. U takvoj situaciji rate nisu nužno loš izbor, posebno ako bi jednokratno plaćanje ozbiljno ugrozilo kućni budžet.

Međutim, važno je znati koliko se zapravo plaća pogodnost odložene otplate.

Mali mesečni iznosi, veliki ukupni dug

Poseban problem nastaje kada se istovremeno otplaćuje više proizvoda.

Kupovina telefona na 4.000 dinara mesečno, televizora na 6.000 i kućnog aparata na još 3.000 dinara pojedinačno možda ne deluje kao veliki izdatak. Ali kada se ove obaveze saberu, mesečni trošak iznosi 13.000 dinara.

Za domaćinstvo sa ograničenim primanjima takvo opterećenje može postati problem, naročito ako dođe do nepredviđenih troškova.

Upravo zato finansijski stručnjaci savetuju da se pre nove kupovine proveri koliko novca već odlazi na postojeće rate, kredite i druge redovne obaveze.

Poseban oprez sa kreditnim karticama

Kod kreditnih kartica važno je razlikovati kupovinu na unapred ugovorene rate od takozvanog revolving modela otplate. Kod revolving kartica korisnik može svakog meseca da izmiri samo deo duga, dok se ostatak prenosi u naredni obračunski period.

Na neizmireni iznos, u skladu sa ugovorom, može se obračunavati kamata. To znači da proizvod kupljen kreditnom karticom može postati znatno skuplji ukoliko se dug dugo otplaćuje uz plaćanje samo minimalne mesečne obaveze.

Zbog toga pre korišćenja kartice treba proveriti uslove otplate, kamatnu stopu i sve dodatne troškove.

Tri pitanja koja mogu sačuvati novac

Pre nego što prihvatite ponudu za kupovinu na rate, korisno je odgovoriti na tri jednostavna pitanja:

• Koliko proizvod ukupno košta? Saberite sve rate, naknade i eventualne kamate.
• Da li postoji povoljnija cena za jednokratno plaćanje? Uporedite konačne iznose, a ne samo mesečne obaveze.
• Da li vam je kupovina zaista potrebna sada? Popust predstavlja uštedu samo ako kupujete nešto što vam je potrebno i po ceni koja je zaista povoljnija.

Posebno treba biti oprezan sa ponudama koje stvaraju osećaj hitnosti, poput vremenski ograničenih akcija ili poruka da je preostalo još samo nekoliko proizvoda.

Takve ponude mogu podstaći impulsivnu kupovinu, čak i kada proizvod nije bio planiran u kućnom budžetu.

Najniža rata nije isto što i najniža cena

Kupovina na rate nije sama po sebi loša finansijska odluka. Naprotiv, može biti korisna kada omogućava da se veći, neophodan trošak rasporedi tokom dužeg perioda, bez značajnih dodatnih izdataka.

Međutim, presudno je da kupac razume sve uslove pre nego što prihvati ponudu.

U vremenu kada se popusti i različiti modeli plaćanja sve češće koriste za privlačenje potrošača, najvažnije je ne dozvoliti da mala mesečna rata prikrije veliki konačni račun. Prava ušteda nije u tome koliko malo plaćamo danas, već koliko ćemo ukupno potrošiti.

(Telegraf Biznis/Kamatica)