Šta uraditi kada nemate novca za ratu za kredit? Jedna greška može napraviti ogromne probleme

Urednik portala Kamatica Dušan Uzelac rekao je danas da građani kada se nađu u situaciji da ne mogu redovno da otplaćuju kredit treba da kontaktiraju banku jer postoji opcija za dogovor o otplati.

On je naveo da je najveća greška prekinuti komunikaciju sa bankom i čekati da problem prođe sam od sebe.

Teme za vas

- Najgore što možete da uradite jeste da se oglušite i da se povučete, da kažem, iz bilo kakve komunikacije sa bankom - rekao je Uzelac za RTS.

On je građanima savetovao da kontaktiraju banku čim se pojavi rizik od kašnjenja, jer postoje mogućnosti za dogovor o otplati, ali je u isto vreme upozorio i da manja mesečna rata, uz duži rok otplate, na kraju znači skuplji kredit.

Objasnio je da su prilikom uzimanja kredita ugovorom utvrđeni iznosi, rokovi i obaveze obe strane, kao i posledice ukoliko se dogovoreno ne ispunjava.

Foto: Shutterstock

Prema njegovim rečima, banka ima sopstveni ekonomski interes, ali joj je u interesu i da klijent nastavi redovno da izmiruje obaveze.

- Bankama zapravo najviše odgovara da se kredit uredno otplaćuje, da teče novac, da su pare dobro plasirane - objasnio je Uzelac.

Zbog toga je, kako je naveo, bolje na vreme potražiti dogovor nego dozvoliti da kašnjenje preraste u spor, opomene i na kraju prinudnu naplatu.

Govoreći o olakšicama koje banka može da ponudi, Uzelac je naveo da rešenje zavisi od konkretne situacije, vrste kredita i dogovora sa bankom.

Mogućnosti uključuju refinansiranje, kratkotrajno odlaganje plaćanja ili drugi dogovor koji bi klijentu omogućio da prevaziđe privremene finansijske teškoće.

Ukoliko je reč o kašnjenju od petnaestak dana, posledice mogu biti ograničene na zateznu kamatu. Međutim, kada je jasno da dužnik neće moći da izmiruje obaveze ni narednih meseci, neophodno je da to predoči banci.

- Vidite, to je sve stvar pregovora. I kažem, koliko god vi imali problem, morate ga rešavati sa njima - istakao je Uzelac.

On je rekao da klijent ne mora da izlaže sve privatne okolnosti koje su dovele do problema, ali treba jasno da objasni kakve poteškoće ima i kakvo rešenje traži.

Govoreći o pravilima za zaštitu korisnika finansijskih usluga, Uzelac je ukazao na značaj uređivanja savetovanja građana koji imaju poteškoće sa otplatom dugova.

Naglasio je i da se u regulatornim promenama pažnja posvećuje i finansijskim posrednicima, odnosno agencijama koje u saradnji sa bankama nude njihove proizvode.

Prema njegovoj oceni, dosadašnje savetovanje često je bilo usmereno pre svega na prodaju kredita, a ne na pomoć građanima da donesu odgovarajuću finansijsku odluku.

- Mi smo imali savetnike za kredite, ali oni su bili samo iz ugla prodaje, tu savetnici. Znači, oni su savetovali koji proizvod da kupite, ne kako vi da bolje rešite vaš problem - rekao je Uzelac.

Objasnio je da su pojedine posredničke agencije bile izrazito usmerene na prodaju, što je doprinelo agresivnijem nuđenju gotovinskih kredita.

Upozorio je da kredit ne treba posmatrati kao običan potrošački proizvod, jer zaduživanje podrazumeva dugoročne finansijske obaveze.

Jedna od najvažnijih odluka prilikom uzimanja kredita jeste izbor roka otplate.

Uzelac je objasnio da duži rok najčešće omogućava manju mesečnu ratu, ali istovremeno povećava ukupan iznos plaćene kamate.

- Kamatna stopa je matematika. Što ga duže plaćate, više ćete platiti kamate - naveo je Uzelac.

Ipak, naglasio je da izbor manje rate nije nužno pogrešan, jer je važno da mesečna obaveza bude usklađena sa stvarnim prihodima i troškovima domaćinstva.

- Nije pogrešno izabrati nižu ratu, zato što ćete, iako ćete skuplje platiti, imati mirniju situaciju, imaćete miran san u tom smislu - istakao je.

Kako je naveo, kod stambenih kredita, nije realno insistirati na što kraćem roku otplate ako bi zbog toga mesečna rata postala preveliko opterećenje.

Naglasio je da je najbolje izabrati ratu koja može redovno da se plaća, bez stalnog odricanja od osnovnih životnih potreba.

On je savetovao građanima da, pored redovne otplate, nastoje da obezbede i finansijsku rezervu za nepredviđene situacije. Prema njegovim rečima, poželjno je imati ušteđevinu koja može da pokrije tri, četiri, pet ili šest mesečnih rata.

Takva rezerva može biti posebno važna u slučaju gubitka posla, bolesti ili potrebe za promenom mesta stanovanja.

- Drugi savet bi bio da postoji rezerva tih rata. Znači, bukvalno tri, četiri, pet, šest meseci rezerve, baš zbog tih situacija, da izbegnete neprijatnosti sa bankom, da imate komfor promene života - naveo je.

Objasnio je da kredit bez ikakve finansijske rezerve može da ograniči i druge važne životne odluke, poput promene posla ili preseljenja.

Govoreći o situacijama kada veliki broj građana istovremeno ima poteškoće sa otplatom kredita, Uzelac je podsetio na moratorijume uvedene tokom pandemije koronavirusa.

Istakao je da su takve mere omogućile privremeni predah dužnicima, ali da nisu značile oproštaj duga niti nužno oslobađanje od kamate.

- Čak i taj moratorijum nije bio besplatan. Znači, to je bukvalno ono: vozimo se taksijem i samo stanemo sa strane, ali taksimetar kuca za čekanje - objasnio je Uzelac.

Naglasio je da je finansijska odgovornost za kredit i dalje na osobi koja je potpisala ugovor, čak i kada su teškoće nastale usled okolnosti na koje nije mogla da utiče.

Uzelac je savetovao da se banka kontaktira čim postane jasno da postoji mogućnost kašnjenja sa otplatom kredita.

-Što pre. Mislim, ne morate ići tamo - da se pripremate nešto, nego prosto možete napisati mejl. Oni su u obavezi da vam odgovore - rekao je Uzelac.

Objasnio je da u praksi prva opomena zbog kašnjenja može stići približno 15 dana nakon dospeća rate.

Ako se dug ne izmiruje, opomene postaju učestalije, slede pisana obaveštenja, a kasnije mogu biti pokrenuti i postupci prinudne naplate.

- Sve zavisi šta piše u ugovoru i koja je vrsta kredita. Ali recimo da postoji neki proceduralni prostor od nekih dva meseca da to ne ode u krajnost koja ne može da se vrati - rekao je Uzelac.

Naglasio je da taj period nije garantovan rok i da postupanje banke zavisi od ugovora i okolnosti konkretnog slučaja.

Uzelac je rekao da banke ne odobravaju olakšice samo zbog razumevanja za lične probleme klijenata, već i zato što žele da izbegnu neplaćanje kredita i složenije postupke naplate.

Zato je, kako je istakao, važno da dužnik ne čeka da dug postane veći, već da banci blagovremeno predstavi svoju situaciju i mogućnosti za nastavak otplate.

(Telegraf Biznis/Tanjug)