Razotkriven trik trgovaca pred Crni petak: Svaki treći pogrešno prikazivao popuste, evo i kako

Dok se prodavnice i internet trgovci pripremaju za Crni petak, koji ove godine pada 27. novembra, rezultati jedne evropske kontrole otkrivaju koliko velika sniženja mogu da zavaraju kupce. Čak 30 odsto proverenih internet trgovaca pogrešno je prikazivalo popuste, a u jednom slučaju proizvod je reklamiran kao jeftiniji za 24 odsto, iako je zapravo poskupeo.

Veliki natpisi sa popustima od 50 ili 70 odsto, precrtane cene i poruke da je ostalo još samo nekoliko proizvoda postali su sastavni deo velikih rasprodaja. Međutim, iza privlačnih ponuda ponekad se krije potpuno drugačija računica.

Teme za vas

Kako prenosi sarajevski 033.ba, pozivajući se na evropsku kontrolu, Evropska komisija i nacionalna tela za zaštitu potrošača proverili su 314 internet trgovaca tokom Crnog petka i Sajber ponedeljka.

Rezultati su pokazali da je gotovo svaki treći kontrolisani trgovac pogrešno prikazivao sniženja.

Proizvod poskupeo, a na reklami pisalo da je snižen

Jedan od najupadljivijih primera pokazuje koliko velika može biti razlika između reklamiranog popusta i stvarne cene.

Proizvod koji je ranije koštao 19,48 evra tokom Crnog petka prodavan je za 21,66 evra.

Trgovac je, međutim, kao prethodnu cenu prikazao 28,81 evro i oglasio sniženje od 24 odsto.

Kupac je tako mogao da pomisli da štedi gotovo četvrtinu iznosa, iako je proizvod zapravo bio približno 11 odsto skuplji nego pre akcije.

Slična situacija zabeležena je i kod drugog proizvoda, čija je prethodna cena iznosila 27,99 evra.

Trgovac je kao staru cenu naveo 39,99 evra i reklamirao popust od 40 odsto, iako je stvarno sniženje u odnosu na najnižu cenu tokom prethodnih 30 dana iznosilo svega 14 odsto.

Odbrojavanje i "poslednji komadi" kao mamac

Manipulacija referentnim cenama nije jedini način na koji se kupci podstiču da što pre donesu odluku.

Internet prodavnice često koriste odbrojavanje vremena do završetka akcije, poruke o ograničenim zalihama i upozorenja da se ponuda neće ponoviti.

Takve poruke stvaraju osećaj hitnosti i mogu da navedu potrošače da kupe proizvod bez prethodnog poređenja cena.

Problem postaje posebno izražen pred praznike, kada domaćinstva već imaju povećane troškove. Čak ni stvarno sniženje ne znači nužno uštedu ukoliko je reč o proizvodu koji kupac nije planirao da nabavi.

Nova pravila stižu neposredno pred Crni petak

Prema pravilima Evropske unije, trgovci koji oglašavaju sniženja moraju da kao osnovu za poređenje navedu najnižu cenu po kojoj su određeni proizvod prodavali tokom prethodnih 30 dana.

Cilj je sprečavanje prakse u kojoj se cena veštački povećava neposredno pre rasprodaje, da bi se zatim proizvod predstavio kao znatno jeftiniji.

U Hrvatskoj se od 17. novembra 2026. godine očekuje početak primene dodatnih mera za transparentnost cena.

Trgovci i pružaoci usluga koji imaju internet stranice moraće da objavljuju cenovnike, dok bi dodatne obaveze trebalo da olakšaju praćenje i poređenje cena.

Reč je o merama koje su odvojene od već postojeće obaveze prikazivanja najniže cene u prethodnih 30 dana.

Veliki popust ne znači da je sve jeftinije

Na problem prividnih sniženja ranije su upozoravala i udruženja za zaštitu potrošača u Bosni i Hercegovini.

Posebnu pažnju, kako se navodi, trebalo bi obratiti na reklame koje obećavaju popuste "do 70 odsto".

Takva oznaka ne znači da je celokupna ponuda snižena za navedeni procenat, već da se najveći popust može odnositi samo na određene proizvode.

Kupcima se zato savetuje da cene prate pre početka rasprodaja, upoređuju ponude različitih trgovaca i provere uslove reklamacije i povraćaja robe.

Kako pokazuju rezultati evropske kontrole, natpis o velikom popustu nije garancija da je proizvod zaista jeftiniji. Ponekad se iza precrtane cene krije upravo suprotno.

(Telegraf Biznis/033.ba)