MP3 puni 30 godina, a i dalje vlada svuda oko vas, koristi ga ceo svet svakog dana

Skoro tri decenije nakon što je dobio američki patent, MP3 više nije najsavremeniji audio format. Ipak, njegova podrška je i dalje svuda. Nalazi se u media plejerima, internet pregledačima, automobilima, pametnim uređajima i raznim ugrađenim sistemima. Za ogroman broj ljudi MP3 je i dalje simbol jednog posebnog vremena na internetu, kada su preuzimanje, katalogizacija i razmena muzike bili deo svakodnevnog digitalnog rituala, a ne nevidljivi proces u oblaku.

Američki patent broj 5.579.430, dodeljen nemačkom Fraunhofer institutu 26. novembra 1996. godine, formalno je označio prekretnicu u načinu na koji se zvuk digitalno čuva, prenosi i prodaje. Iza tog suhoparnog naziva "digitalni proces kodiranja" krilo se ono što danas svi znamo kao MP3 format.

Teme za vas

Omogućio je da muzika visokog kvaliteta postane dovoljno mala za dial-up internet, skromne hard diskove i prve prenosive plejere. U vreme kada se kapacitet merio megabajtima, a internet naplaćivao po minutu, to je bila tiha tehnološka eksplozija.

Koreni MP3 tehnologije sežu još u evropske laboratorije iz kasnih sedamdesetih i osamdesetih godina. Timovi koje su predvodili Diter Cajcer i Karlhajnc Brandenburg pokušavali su da odgovore na ključno pitanje. Koliko zvuka ljudsko uho zaista mora da čuje da bi kvalitet ostao dobar.

Brandenburg, koga danas nazivaju ocem MP3 formata, fokusirao se na primenu psihoakustičkih modela u digitalnom kodiranju. To su matematički opisi načina na koji ljudsko uho maskira i filtrira zvuk. Ideja je bila da se odbace oni delovi audio signala koje mozak ionako ne prima svesno.

Kako je MP3 smanjio pesme sa desetina na tri megabajta

Tehnički izazov bio je jasan. Drastično smanjiti količinu podataka, a da kvalitet ostane blizu CD zvuka sa 44,1 kHz i 16 bita po kanalu. Konačno rešenje u okviru MPEG-1 i MPEG-2 standarda oslanjalo se na kombinaciju filtera i matematičkih transformacija, uz pametnu procenu šta ljudsko uho neće primetiti.

Rezultat je bio zapanjujući. MP3 je smanjivao veličinu fajlova za 75 do čak 95 odsto. Pesma od tri minuta, koja je ranije zauzimala desetine megabajta, postajala je fajl od oko 3 MB pri standardnih 128 kbps. U svetu sporog interneta, to je značilo da muzika prvi put postaje masovno prenosiva.

Podrška za MP3 vrlo brzo se pojavila u desktop softveru. Programi poput Winampa na Windows računarima postali su centralno mesto za upravljanje privatnim muzičkim bibliotekama. Alati za enkodiranje omogućili su da svako kod kuće pretvara CD diskove u digitalne fajlove.

Sa širenjem softverskih alata, deljenje muzike preko FTP servera, privatnih mreža i kasnije peer-to-peer servisa postalo je trivijalno. Kulminacija se dogodila 1999. godine sa pojavom Napstera, koji je od privatnih kolekcija korisnika napravio ogroman, slobodno dostupan katalog muzike širom sveta.

Hardverski proizvođači su brzo prepoznali potencijal. Prvi MP3 plejeri sa fleš memorijom pojavili su se u Koreji i SAD, a pravi preokret dolazi početkom dvehiljaditih sa Apple-om.

Ulaskom iTunes-a 2001. godine i iPod-a iste godine, MP3 je postao deo potpuno zaokruženog ekosistema. Prava revolucija u prodaji digitalne muzike dogodila se 2003. godine otvaranjem iTunes Music Store-a, gde su se pesme legalno prodavale po ceni od 99 centi. To je bio prvi dokaz da se digitalna muzika može masovno prodavati, a ne samo razmenjivati.

Format koji je preživeo sve promene

Danas muzičko tržište živi od striminga. Servisi prilagođavaju bit rate u hodu, oslanjaju se na 4G i 5G mreže i cloud infrastrukturu. Ipak, ispod svega toga i dalje žive iste ideje koje je MP3 prvi uspešno primenio.

MP3 je danas istovremeno i nasleđeni format i osnovna tačka očekivanja. Nije više vrhunac tehnologije, ali je i dalje univerzalni jezik digitalne muzike koji je oblikovao način na koji slušamo, čuvamo i delimo zvuk.

Za mnoge ljude, MP3 više nije samo format. On je zvuk jednog vremena kada je internet bio spor, diskići mali, a svaka nova pesma osećala se kao mala pobeda tehnologije nad ograničenjima.

(Telegraf Biznis)