Za manje od 10 dolara do pasoša i policijskih dosijea: Kako funkcioniše "probiv tržište" u Rusiji

Rusija već godinama ima jedan od najrazvijenijih ilegalnih tržišta ukradenih ličnih podataka na svetu, ali pokušaj države da ga uguši doveo je do potpuno suprotnog efekta. Umesto kontrole, tržište je praktično eksplodiralo, a pristup poverljivim informacijama danas je lakši nego ikada ranije.

Reč je o takozvanom probiv tržištu, paralelnom informacionom sistemu koji funkcioniše više od decenije i oslanja se na korumpirane državne službenike, policajce, bankarske radnike i bezbednosno osoblje. Za relativno malu sumu novca, često i svega desetak dolara, moguće je doći do pasoških podataka, kućnih adresa, registarskih tablica, evidencije putovanja, pa čak i internih policijskih zapisa.

Teme za vas

Ono što probiv čini specifičnim nije samo količina podataka, već i činjenica da se on u Rusiji koristi gotovo rutinski, kako od strane kriminalaca, tako i od novinara i samih bezbednosnih službi.

Ovaj sistem bio je ključan u brojnim velikim istraživačkim pričama, uključujući i razotkrivanje jedinice FSB koja je stajala iza trovanja Alekseja Navaljnog. Istovremeno, isti taj crni tržišni mehanizam koristile su i državne strukture za praćenje aktivista, opozicionara i drugih „nepoželjnih“ osoba.

Kako je država pokušala da ugasi tržište i zašto je pogrešila

Kako je rat u Ukrajini ušao u četvrtu godinu, Kremlj je počeo da gleda na probiv ne kao na korisnu sivu zonu, već kao na ozbiljnu bezbednosnu pretnju. Telefonske prevare su počele da koriste ukradene baze podataka na industrijskom nivou, dok su ukrajinske obaveštajne službe koristile curenje informacija za identifikaciju i likvidaciju ruskih vojnih zvaničnika.

Prelomni trenutak desio se kada je Vladimir Putin javno priznao da je njegov blizak prijatelj postao žrtva telefonske prevare. Nakon toga, država je reagovala oštro. Doneti su zakoni koji predviđaju do 10 godina zatvora za pristupanje ili distribuciju ukradenih podataka, a bezbednosne službe su krenule u hapšenja i gašenje servisa.

Među njima je bio i Usersbox, jedan od najpoznatijih i najjeftinijih probiv servisa. Na prvi pogled, činilo se da država konačno preuzima kontrolu.

Međutim, efekat je bio suprotan.

Zašto su sada "sve kočnice popuštene"

Prema rečima istraživačkog novinara Andreja Zaharova, koji se godinama bavi ovom temom, ključni probiv operateri su jednostavno preselili poslovanje u inostranstvo. Tamo više nemaju obavezu neformalnih dogovora sa ruskim bezbednosnim službama niti strah od momentalnog hapšenja.

Rezultat je da se sada objavljuju i prodaju podaci koji su ranije smatrani „previše osetljivim“. Jedan od najvećih primera je baza Kordon-2023, koja sadrži informacije o svim osobama koje su prelazile ruske granice između 2014. i 2023. godine.

Servisi poput Himere, koji su ranije sarađivali sa vlastima, javno su saopštili da su prekinuli svaki kontakt sa organima reda i izmestili zaposlene van Rusije.

Istovremeno, u priču su se uključile i ukrajinske hakerske grupe, koje od početka invazije masovno probijaju ruske državne i privatne sisteme i objavljuju podatke, često besplatno i iz ideoloških razloga. Tako je grupa KibOrg prošle godine objavila bazu podataka klijenata Alfa Banke, sa informacijama o oko 24 miliona ljudi i više od 13 miliona organizacija.

Zbirno gledano, kako kaže Zaharov, nikada nije bilo lakše doći do privatnih podataka ruskih građana. Državni pokušaj kontrole doveo je do haosa, a tržište koje je nekada imalo nepisana pravila sada funkcioniše bez ikakvih ograničenja.

(Telegraf Biznis)