Zabrana telefona u školama otkrila neočekivan problem: Đaci više ne znaju da gledaju na sat

Zabrana korišćenja mobilnih telefona u školama u Njujorku donela je niz pozitivnih promena koje su nastavnici brzo primetili. Učenici su koncentrisaniji na času, više razgovaraju tokom odmora i hodnici su protočniji jer se manje zadržavaju gledajući u ekran. Sve to doprinosi boljoj disciplini i boljoj organizaciji nastave.

Međutim, kako su telefoni nestali iz učionica, pojavio se problem koji gotovo niko nije predvideo. Bez brzog pogleda na ekran, mnogi učenici više ne znaju koliko je sati, i to ne zato što nema satova na zidovima, već zato što ne umeju da čitaju analogni sat.

Teme za vas

Ovu pojavu prva je jasno uočila Tijana Milen, pomoćnica direktora srednje škole Cardozo u Kvinsu. Kako kaže, zabrana telefona pokazala je da je gledanje na sat veština koju veliki broj tinejdžera praktično nikada ne koristi.

"Profesorka, koliko je sati?“ kao svakodnevna pojava

Prema rečima Tijane Milen, zabrana telefona generalno je imala vrlo pozitivan efekat. Učenici lakše stižu na čas, više se druže i manje su rasejani. Problem je, međutim, što često kasne jer ne znaju koliko je sati. Zidni satovi su tu, ali mnogima ne znače ništa.

Slična iskustva ima i Medi Mornhinveg, profesorka engleskog jezika na Menhetnu. Ona kaže da je pitanje "Profesorka, koliko je sati?" postalo stalni prekid časa. Učenike zanima koliko minuta je ostalo do kraja, ali veliki deo njih ne ume da protumači položaj kazaljki.

Situacija je otišla toliko daleko da je počela ponovo da objašnjava osnove, gde se nalazi velika, a gde mala kazaljka. Iako se gledanje na sat formalno uči već u prvom i drugom razredu osnovne škole, jasno je da bez prakse ta veština vrlo brzo bledi.

Veština koja je nestala jer više nije bila potrebna

Zvanični podaci obrazovnih vlasti navode da učenici u ranim razredima uče pojmove poput "pun sat", "pola" i "četvrt do". Problem, međutim, nije u znanju, već u navici. Većina đaka godinama proverava vreme isključivo na telefonu.

To potvrđuju i sami učenici. Četrnaestogodišnja Čejen Fransis kaže da zna da čita sat, ali priznaje da ima drugove koji tu veštinu više ne koriste jer su se uvek oslanjali na telefon. Petnaestogodišnja Farzona Jakuba dodaje da razume zašto se to dešava, jer je često lakše pitati nego razmišljati.

Zabrinutost zbog slabe upotrebe analognih satova postoji i pre zabrane telefona. Još 2017. godine jedno istraživanje u Oklahomi pokazalo je da je samo jedno od petoro dece uzrasta od šest do dvanaest godina znalo da čita analogni sat. U Engleskoj su škole već 2018. počele da menjaju zidne satove digitalnim.

Kako objašnjava Kris Peri, deca koja odrastaju u potpuno digitalnom okruženju jednostavno nemaju priliku da vežbaju ovu veštinu. Pitanje je, kaže ona, da li je u pitanju kognitivni pad ili samo zamena jedne veštine drugom.

Ironično, dok se muče sa analognim satovima, digitalne veštine učenika često su izuzetno razvijene. Nastavnici priznaju da se neretko upravo đacima obraćaju za pomoć oko softvera i digitalnih alata.

Zabrana telefona u školama tako je donela neočekivanu lekciju. Nije samo vratila pažnju u učionice, već je pokazala koliko su se osnovne svakodnevne veštine promenile u eri ekrana.

(Telegraf Biznis)