Milioni zaplenjenog bitkoina nestali zbog bezbednosnog propusta

Vlasti u Južnoj Koreji istražuju veliki incident u vezi sa kriptovalutama nakon što je gotovo 48 miliona dolara u zaplenjenom bitkoinu nestalo iz novčanika pod kontrolom države. Gubitak je otkriven tokom rutinske interne revizije koju su sproveli tužioci u gradu Gvandžu, što je otvorilo ozbiljna pitanja o tome kako se digitalna imovina štiti nakon što pređe u ruke države.

Prema dostupnim informacijama, nestali bitkoini bili su ranije zaplenjeni u okviru krivičnih postupaka i čuvani kao dokazni materijal. Tokom redovne kontrole, revizori su primetili da imovina više nije dostupna.

Teme za vas

Prvi nalazi ukazuju na to da do krađe nije došlo zbog složenog hakerskog napada, već zbog kompromitovanja lozinke. Jedan zaposleni je, navodno, postao žrtva fišing prevare nakon što je pristupio lažnom veb-sajtu, čime su napadači došli do pristupnih podataka i prebacili kriptovalute iz zvaničnih novčanika.

Predstavnici tužilaštva potvrdili su da je istraga u toku, ali su odbili da iznose detalje o okolnostima nestanka ili o tome gde se zaplenjena sredstva trenutno nalaze, pozivajući se na osetljivost slučaja.

Posebno je značajno to što se incident dogodio ubrzo nakon važne sudske odluke. Početkom godine, najviši sud u zemlji odlučio je da je zaplena bitkoina i drugih kriptovaluta direktno iz menjačkih novčanika dozvoljena u krivičnim postupcima. Time je proširena praksa oduzimanja digitalne imovine, a ne samo njene novčane protivvrednosti.

Najnoviji slučaj, međutim, jasno pokazuje operativne rizike koje takva praksa nosi. Događaj dolazi u trenutku pojačane borbe protiv kripto-kriminala. U januaru je razbijena velika ilegalna mreža za prenos novca koja je tokom više godina oprala više od 100 miliona dolara u digitalnoj imovini.

Sistem je funkcionisao tako što su sredstva sa popularnih platnih servisa pretvarana u kriptovalute na stranim berzama, zatim prebacivana u domaće novčanike i na kraju isplaćivana u gotovini. Kako bi se prikrile transakcije, korišćeni su lažni opisi plaćanja, poput školarina ili medicinskih usluga.

Bezbednosni problemi, međutim, ne pogađaju samo državne institucije. Krajem prošle godine, najveća domaća kripto-berza pretrpela je hakerski napad u kojem je izgubljeno više od 36 miliona dolara, zbog slabosti u internim sistemima.

Svi ovi slučajevi ukazuju na istu poruku. Kako kriptovalute postaju sve prisutnije u pravnom i finansijskom sistemu, najslabija karika često nije tehnologija, već ljudski faktor. Fišing napadi, loše bezbednosne prakse i organizacioni propusti ostaju najveća pretnja, a odgovor institucija na ove izazove tek treba da se pokaže.

(Telegraf.rs/Goran Lazarov)