Roditelji zamenjeni influenserima: Šta je internet introjekcija i kako oblikuje svest mladih?

Na društvenim mrežama sve se više šire dezinformacije koje plasiraju influenseri sa milionskim auditorijumom, a podaci pokazuju da se čak 94% ljudi susrelo sa lažnim tvrdnjama na internetu. Posebno su izloženi mladi od 10 do 21 godine, od kojih čak 96% koristi aplikacije poput TikToka, Instagrama i Snapčata. U takvom okruženju tinejdžeri mogu nesvesno postati žrtve internet manipulacija, piše Metro.

Šta je internet introjekcija?

Sam koncept manipulacije na internetu ili introjekcije nije nov. Uveo ga je mađarski psihoanalitičar Šandor Ferenczi početkom 20. veka, a kasnije su ga razvijali psiholozi poput Sigmunda Frojda. Pojednostavljeno rečeno, radi se o procesu u kom osoba nesvesno usvaja tuđe ideje, poruke, osećanja ili vrednosti. Psihoterapeutkinja Amanda Makdonald objašnjava da ti spoljni uticaji potom postaju "njihov unutrašnji glas".

Teme za vas

Introjekt je osoba čiji glas internalizujemo i čije stavove ili ideje prihvatamo kao sopstvene. Dok su najočigledniji introjekti tradicionalno bili roditelji, staratelji i prijatelji, danas tu ulogu sve više preuzimaju internet influenseri koji šire kako pozitivne, tako i štetne poruke.

Foto: Shutterstock

Amanda ističe da su tinejdžeri posebno podložni introjekciji jer se nalaze u fazi traganja za sopstvenim identitetom.

- Kako deca odrastaju i ulaze u adolescenciju, počinju da izgrađuju sopstvene vrednosti, ali istovremeno imaju snažnu potrebu za pripadanjem - jaču nego u bilo kom drugom životnom dobu. Potvrdu traže izvan porodice, što je zapravo prirodan i neizbežan deo odrastanja - kaže Amanda.

Od mizoginije do pritiska za savršenstvom

Najočigledniji primer jeste Endru Tejt. Popularnost ovog influensera iz takozvane "manosfere" eksplodirala je na TikToku 2021. godine. Iako se poslednjih godina povukao, gotovo polovina (45%) nastavnika u britanskim osnovnim i srednjim školama navodi da su mizogini stavovi i ponašanje kod dečaka postali problematični nakon njegovog uspona.

Foto: Tanjug/AP

Kao posledica toga, 54% profesora u srednjim školama kaže da dečaci u školi vrlo često ili prilično često otvoreno iskazuju mizogine stavove ili se tako ponašaju.

Dečaci nisu jedini koji usvajaju takve obrasce. Devojčice prate influenserke koje promovišu ideju da je fizički izgled najvažnija ženska osobina. Devojke od 17 i 18 godina govore kako "moraju da izgledaju besprekorno, uz savršenu odeću, šminku i pozadinu".

Psihologija onlajn uticaja

- Influenseri često stvaraju utisak da se informacije moraju preneti izuzetno brzo i isključivim tonom - objašnjava Amanda. Sadržaj se često prikazuje crno-belo, bez nijansi, i nudi samo jedan odgovor na svako pitanje. U kratkim video-snimcima influenseri govore: "Razmišljate li ovako? To je zato što...".

- Kada pratite društvene mreže u svom mikrosvetu, to može delovati duboko lično i intenzivno. Uvek postoji neka 'udica' zbog koje pomislite: 'Da, to se i meni dešava'. Ipak, korisno je na trenutak se odmaknuti od onoga što čujemo od drugih kada je reč o vrednostima i porukama koje usvajamo. Introjekti dolaze iz spoljnog izvora i nisu deo našeg autentičnog 'ja' - dodaje Amanda.

Foto-kolaž: Shutterstock, Tanjug/AP

Introjekti, naravno, mogu biti i pozitivni, ali roditelje najviše zabrinjavaju oni sa kojima se ne slažu.

- Kada tinejdžeri osećaju da nigde ne pripadaju, zajednicu traže na društvenim mrežama. Tamo mogu steći utisak da su pronašli 'svoje ljude', ali je ključno da razumeju sopstvene vrednosti - dodaje Amanda.

Kako roditelji mogu da pomognu

Iako su roditelji imali dovoljno vremena da izgrade sopstveni sistem vrednosti, teško im pada kada gledaju dete kako usvaja ideologije suprotne njihovim. Ipak, postoje načini da se taj izazov prevaziđe.

- Kada tinejdžer počne da se razvija i traži sopstveni identitet, to za neke mlade može značiti i odbacivanje roditeljskih uverenja, što neretko dovodi do sukoba - objašnjava Amanda.

Psihoterapeutkinja zato apeluje na roditelje da budu otvoreni za razgovor i razmenu mišljenja.

- Internet ne podstiče uvek kritičko razmišljanje, pa ljudi lako sklonu tome da stvari posmatraju isključivo kao dobre ili loše. Zato je važno pokazati iskrenu radoznalost za detetovo mišljenje. Pitajte ih kako su došli do tog zaključka. Pokažite interesovanje i pružite im primer kako se sa nekim ne morate složiti, a da pritom i dalje poštujete tuđe mišljenje. Razgovarajte o dokazima i o tome kako se argumentovano brani ili osporava neki stav - dodaje ona.

(Telegraf Biznis/Index)