"Plastični problem" - kako preduzeća da se izbore sa najvećom pošasti današnjice

Četvrta industrijska revolucija i sve ono što s njom dolazi, obećavaju. Pretpostavlja se da će ponudi alate koji će olakšati prelazak sa linearnog ekonomskog modela prošlosti na cirkularni model, u kome resursu ostaju u krugu.

Identifikovanje ovih rešenja, važan je prvi korak, ali za iskorišćavanje potencijala potrebno je znanje i veštine koje moramo da počnemo da učimo. To podrazumeva nove mreže u lancu vrednosti i konkretne savete o tome kako stvoriti cirkularne poslovne modele.

Teme za vas

Pre industrijalizacije, skoro sve je bilo napravljeno od materijala koji su bili ili razgradivi - kao što su drvo ili biljke - ili lako reciklirani pa ponovo korišćeni - poput gvožđa i cigle. Prva, druga i treća industrijska revolucija su sve promenile. Globalni dohodak po osobi po danu porastao je po stopi od skoro 2 odsto godišnje u poslednjih 100 godina, a industrijalizacija nam je donele hlađenje, pasterizaciju i konzerviranje. Takođe nam je to obezbedilo i bicikle, automobile, avione i čak nas je povelo na Mesec. Ponudili su nam telefone, kompjutere i pametne telefone.

Međutim, industrijalizacija je stvorila i otpad. Previše otpada, što je prouzrokovalo da se izgubi neverovatna količina resursa.

U kružnoj, odnosno cirkularnoj ekonomiji, „kultura bacanja“ se zamenjuje smanjenjem, ponovnom upotrebom, recikliranjem i ponovnim razmatranjem, tj. proizvodi se koriste nekoliko puta, a materijali se recikliraju u novim proizvodima. U kružnoj ekonomiji, optimalno, nema izgubljenih resursa, ali materijali zadržavaju svoju vrednost, a ništa se ne označava kao otpad.

Foto: Pixabay.com

Plastika je dobar primer resursa koji bi trebalo da bude ponovo korišćen i recikliran u mnogo većoj meri. Plastično zagađenje postalo je jedno od najhitnijih ekoloških pitanja na našoj planeti. Moramo da zaustavimo spaljivanje i izvoz plastičnog otpada tako što ćemo obezbediti mnogo bolje sortiranje i ulaganje u istraživanje i tehnološki razvoj o tome kako reciklirati sve više i bolje.

Akteri lanca moraju bolje da sarađuju i osiguraju veću stopu recikliranja plastike. Nikakva zabrana nema smisla, jer je plastika jedinstveni materijal koji je pogodan za ponovnu upotrebu i recikliranje. Danas se plastika prečesto percipira negativno zbog porasta zagađenja u okeanima i prirodi.

Naravno, ovo mora biti zaustavljeno, ali pošto plastika nema ni noge ni krila, to je u velikoj meri i ljudsko ponašanje na koje moramo da se usredsredimo.

Plastika je ključni materijal za naše društvo i poslovanje, za naše zdravlje i ekonomiju, ali s obzirom da se očekuje da će se potrošnja i zagađenje plastike značajno povećati, moramo da naučimo da tretiramo plastiku sa razumom i pažnjom, i razmotrimo kako da je sutra koristimo bolje.

Sa inicijativom "Nova plastična ekonomija", jedna fondacija ima za cilj stvaranje ekonomije u kojoj se plastika nikada ne pretvara u otpad. Važno je napomenuti da je ova inicijativa zasnovana na činjenicama i gradi se na jakim partnerstvima

Konkretan primer kako se plastika može ponovo vratiti u sistem proizvodnje je novo pakovanje Karlsberga. Karlsberg grupa se proslavila širom sveta novim pakovanjem kojim je zamenila plastičnu ambalažu pionirskom tehnologijom koju je primenila na nove limenke.

Foto: Printscreen/WEF

U Švedskoj i Danskoj, Karlsberg je uveo recikliranu plastičnu foliju koja može da se reciklira između 50 i 100%, od čega oko 30% recikliranog sadržaja potiče iz njihovih pivara u Evropi. Preostalih 70% dolazi prvenstveno iz postindustrijske reciklaže, a ubuduće će biti uključena i reciklirana otpad od potrošača.

Još jedan odličan primer kompanije koja je preispitala način na koji se plastika može koristiti je Plastik. Ova mala danska kompanija se specijalizovala za transformaciju vlakana iz ribarskih mreža i konopaca u visoko kvalitetne plastične sirovine nazvane "zelena plastika". Na ovaj način smanjuje se odlaganje otpada, bore se proizv zagađenja mora i gubitke vrednih resursa, izuzetno smanjenje emisije CO2.

Lendadžer grupa, danska kompanija postala je poznata po svojoj tehnologiji "upcycling" a reč je o procesu pri kome se od otpadnom materijala, kroz recikliranje, dođe do proizvioda koji ima duži rok trajanja od originalnog.

Postoji primer dobre prakse i u Srbiji. Arsenal fest koji je nedavno održan u Kragujevcu, prvi je festival u Srbiji na kome su se pivo i ostala pića konzumirala isključivo iz trajnih plastičnih čaša koje se ne bacaju.  Kako je uopšte realizovana ideja sa trajnim plastičnim čašama i to baš u Srbiji, za Telegraf Biznis govorio je Zoran Vulović, izvršni direktor Long Play koncertne agencije. O tome čitajte u našem intervjuu.

Još uvek nažalost, postoji manjak svesti, posebno kod MSP preduzeća, jer nemaju dovoljno znanja, veštine, a ni sposobnosti da iskoriste potencijale proizvoda takve vrste. Poseban izazov će biti uključiti njih u cirkularnu ekonomiju jer se njihov poslovni model uglavnom zasniva na linearnom poslovnom modelu.

Treba biti ipak optimista, zaključuje Fleming Besenbačer predsednik Upravnog odbora Karlsberg grupe u svom komentaru o transformaciji poslovnih modela, i uticaju plastike na životnu sredinu.

Besenbačer je i jedan od učesnika Letnjeg Davosa koji se održava u Kini prvih dana jula.

(Telegraf Biznis)