Da li su "šljivi" odbrojani dani? Šumadinci rešili da malinovačom zamene tradicionalnu srpsku rakiju

Foto: Pixabay, Telegraf

Nema domaćinstva u selima kod Topole koje se u jesenje dane ne dimi i iz kog se ne oseća miris prve rakije koja je potekla iz kazana.

Kad prerade u polju, vredni domaćini podlože kazan i sa nestrpljenjem iščekuju prvu ljutu kapljicu, po kojoj se određuje kakva je rakija.

Teme za vas

Domaćinstvo Jovanović iz sela Zagorica nedaleko od Topole, od davnina se bavi pečenjem rakije, ali one tradicionalne šljivovice. Međutim, ove godine na tom imanju su potekle prva malinovača i kupinovača.

- Pored naše obavezne i daleko prepoznatljive šljivovice, pekao sam rakiju od svih vrsta voća koje uspeva kod nas. Čak i od nekoliko vrsta južnog voća, sve to iz radoznalosti, da vidimo kakva je. Ove godine sam po prvi put pekao rakiju od kupine i maline. Vrlo je jednostavan proces ali mislim da nema nekog smisla praviti veće količine. Aroma i kvalitet dobijene rakije nisu po mom ukusu, očekivao sam mnogo više. Oni koji su imali prilike da probaju ovu rakiju se ne slažu sa mnom, kažu da je dobra - rekao je za Top pres Dragan Jovanović.

On otkriva i kako teče proces pripreme ove rakije.

- 70 kilograma kupine stavim u posudu u kojoj će previrati (fermentirati), potom dodam 10 kilograma šećera rastopljenog u 30 litara vruće vode i onda sve to dobro izmiksujem uz pomoć hiltija i merača za glet masu. Fermentacija kreće neposredno posle mešanja. Posle 3 nedelje kljuk ide u kazan i pristupa se pečenju (destiliranju). Jedan kazan ovako pripremljenog kljuka dao je 18 litara rakije jačine 20 gradi. Isti je postupak i prilikom pripreme kljuka od maline, mušmule, dudinje, jagode, banane - objašnjava Jovanović.

Da li bi našu tradicionalnu šljivovicu mogle da zamene neke nove vrste rakija, poput malinovače ili kupinovače, Jovanović kaže ne, i dodaje:

- Posle iskustva sa svim ovim voćem i rakijama dobijenim od njega savet koji bih dao onima koji se bave ovim poslom ili planiraju da tek počnu je da rakiju peku od šljive, grožđa, kruške, kajsije i dunje. Ostalo nije vredno truda, jedino neke manje količine ali na više ne - poručuje Jovanović.

(Telegraf Biznis/toppress.rs)