• 2

Pre 20 godina Stanislav je dobio 1 limun i tad je pokrenuo biznis: Danas od njega živi cela porodica

* Limun traži ljubav * Bolje uspeva ako se plati, bar simbolično * Drži se u posebnim prostorijama *

  • 2

Banane, kivi, kivano.. ređaju se tropske biljke u srpksim baštama. Pored ovih pojedinih egzotičnih u srcu Šumadije, cveta i limun žut i to u dvorištu porodice Trifunović u selu Bukovica. Supružnici Branka i Stanislav pune dve decenije uzgajaju limun dokazujući da ovo voće ne samo što može kod nas da rodi, već može doneti zaradu.

- Pre 20 godina od tasta sam dobio jedan limun i prvi savet kako da ga gajim i tako je krenuo moj novi biznis. Danas je to moja velika ljubav i dodatni izvor prihoda i za mene nema nijedne tajne kad je u pitanju ova voćka koja, eto, odlično uspeva i u našem selu - priča Stanislav za RINU.

Limun, plantaža, poklon, Stanislav Trifunović

Foto: RINA

Čuveni bukovički voćar kaže da je popriličan broj limunova poklonio rodbini, prijateljima, poslovnim partnerima i komšijama, ali je veći broj i unovčio po ceni od 30 do 200 evra zavisno od veličine, odnosno starosti stabla. Limun mnogo bolje uspeva kad se plati makar i simbolično, ali je Stanislaviuu neprijatno da to kaže onima koji bi najrađe limun na poklon.

- Preko zime limunove držimo u posebnoj prostoriji gde temperatura ne sme da bude niža od 4 a ni viša od 20 stepeni. Zbog oprašivanja, a i nekih drugih razloga svako ko želi da ima ovu voćku trebalo bi da ima bar po dva stabla, s tim što se ljubav prema limunu podrazumeva kad se želi postići uspeh u njegovom gajenju. Verovali ili ne, ali to limun oseća - dodaje supruga Branka.

Limun, plantaža, poklon, Stanislav Trifunović

Foto: RINA

Za slavu kod ovih domaćina popije se čak i do 60 litara limunada jer kako kažu od domaćeg limuna nema ništa ukusnije. Stanislav je za ovih dvadeset godina naučio kako se limun kalemi, pa tako ništa ne prepušta slučaju.

- Uzme se mlada grana limuna s plodom (što je najbolje ako ima ploda), zatim se sa grane skine lika dužine jedan centimetar i ispod se veže tanka žica. Posle toga na pola se preseče plastična flaša od dva litra, preseče se niz duž i na dnu se izvadi krug da bi kalemljeno mesto bilo na sredini flaše napunjene zemljom. Flaša se ne pomera dva meseca dok plod raste. Kasnije se formiraju žile. Posle dva meseca flaša se iseče i ostaje zemlja i limun koji se stavlja u saksiju. Zaliva se dva puta dnevno s tim što se svake godine saksija zameni većom. Na ovaj način okalemio sam više od 200 limunova - otkriva Stanislav Cane Trifunović.

(Telegraf.rs/RINA)

Komentari

Preporuka sa Weba

Google preporuke