Ovo ulje donosi skoro 2 milijarde evra, ali radnice ne zarade ni minimalac

Foto: Pixabay

Za 1 litar arganovog ulja, odnosno "tečnog zlata" kako ga nazivaju, potrebno je 40 kg osušenog ploda. Drvo argana raste samo u Maroku, gde žene rade punom parom kako bi "zadovoljile", pre svega, potrebe svetske kozmetičke industrije, a za taj trud su slabo plaćene. Drugi deo "kolača" pripada prehrambenoj industriji.

Uslovi rada za Marokanke su veoma teški, iako ulje koje proizvedu kasnije, spakovano u lepu ambalažu, košta mnogo u svetskim parfimerijama. Nekima od njih ovo je i jedini posao koji mogu da nađu.

Teme za vas

Proizvodnja ulja je, najpre, fizički naporan posao: žene koriste dva kamena (veći i manji) da razbiju opnu ploda i iscede sadržaj iz semena.

Njihov radni prostor i dan izgleda ovako: Sede na jastucima, na hladnom podu, okružene gomilom plodova.

Foto: Shutterstock

Samira Čari (37), kaže za BBC, da želi bolji posao i bolju platu, ali da je ovo jedina opcija za nju. Ekipa britanskog medija je posetila marokansko selo, udaljeno oko 25 km od grada Esauira, koji je na pola puta do obale Atlantika. Tamo je vreme sunčano i toplo, predeo je bogat arganovim drvećem koje dostiže visinu od 10 metara i sve izgleda idilično, međutim...

Konkretno ove žene zaposlene su u firmi "Marjana", koja je jedna od 300 manjih, a bavi se preradom arganovog ploda. Očekuje se da će proizvodnja, koja je mahom iz Maroka, do 2022. godine dostići 19.623 tone izvoza za američko tržište, odnosno profit od 1.79 milijardi dolara. Ovo je veliki skok, budući da je 2014. izvoz bio 4.836 tona.

U ovoj zemlji, arganovo ulje se vekovima koristilo u medicinske svrhe, ali u poslednje vreme - njegova nagla proizvodnja je posledica zahteva kozmetičke industrije. S obzirom na to, jasno je da je reč o radnoj eksploataciji. Ulje je najpre bilo glavni sastojak krema za lice i maski za kosu, a sada se nalazi i u sjajevima za usne, šamponima, kupkama.

Foto: Shutterstock

Žene koje cede ulje, uglavnom, pripadaju Berberima, a menadžerka osoblja iz firme "Marjana", Amina Bouna, kaže da ih angažuju zbog njihovih vremešnih veština i dobrog poznavanja tradicionalnih receptura.

- Samo one znaju to da rade, i zato angažujemo ovu etničku grupu, a među njima ima raznih: mlađih, starijih, udatih, razvedenih - kaže Bouna.

Žene od 80 godina koje su zaposlene ovde mogu da rade kad i koliko žele, ali uprkos tome, mnoge rade od "jutra do sutra", a za taj rad su najčešće plaćene manje od 220 evra mesečno, što je ispod marokanske prosečne plate. Primera radi, 50 ml čistog arganovog ulja poznate francuske kuće, košta oko 17 evra.

Amina Bouna smatra, ipak, da je i ovakva situacija za njih bolja nego da sede kod kuće, jer su ranije svakako cedile arganovo ulje kod kuće, koje su njihovi muževi prodavali na tržištu, a novac zadržavali za sebe. Marokanke su sada nezavisnije, imaju svoj budžet, i Bouna smatra da je to "win-win" situacija.

Radnicama firma pokriva neke zdravstvene usluge i doprinose za penziju, ali Samira Čari svakako želi veća primanja, posebno jer je razvedena pa samo brine o domaćinstvu i detetu. Ovako mora da radi mnogo sati kako bi dostigla tu zaradu, a da je zarada veća, radila bi manje i da više bi bila sa ćerkom.

Ipak, nisu svi nezadovoljni kao Samira. Kadija Tiktoutj (55) radila je kao čistačica, bez zdravstvenog i penzijskog osiguranja. U firmi "Marjana" je od 2008.

- Arganovo ulje je lokalni proizvod i zaista uživam u njegovoj proizvodnji. Kao čistačica nisam imala nikakve uslove rada, a sada moj sin ide na fakultet i mogu da kupim sve što mi treba - kaže ova vredna Marokanka.

Foto: Pixabay

Kako je vremenom kozmetička industrija postajala sve unosnija, tako su i plate ovih žena postale "vruća tema".

Za bolje uslove se posebno zalaže univerzitetska profesorka hemije iz Rabata, Zoubida Čarouf, koja je podstakla proizvodnju i prodaju arganovog ulja, nakon što je objavila studiju o njegovim benefitima po zdravlje.

Ona iznosi frapantni podatak, a to je da su neke žene čak plaćene 50 dolara za mesec dana, i dodaje da razne kompanije radije plaćaju taksi ili vozača autobusa za turiste koji žele da kupe ulje od njih, nego što adekvatno plaćaju žene koje tako naporno rade.

Situacija je otišla toliko daleko da je marokanski ministar agrokulture zatražio pomoć od Zoubide Čarouf: želi da ona izvrši pritisak na firme da se priključe "fair-trade" trgovini i da se obavežu barem na isplatu minimalca. Ova "akcija" je zakačila i Agadir, udaljen 175 km južno od Esauire, a širi se i ka severu.

- Žene nisu zadovoljne i moraju da se bore - kaže Zoubida Čarouf.

Profesorka hemije iz Rabata zabrinuta je i zbog porasta industrijske proizvodnje arganovog ulja, gde se ono u velikim količinama obrađuje mehanički, što umanjuje cenu ručnog rada. Na ovaj način, 1 litar ulja može da košta samo 22 dolara, dok ono koje prave žene iz malih preduzeća košta više od 40 dolara.

Ipak, ona dodaje da je srećna jer je najveća francuska kozmetička kuća odlučila da arganovo ulje kupuje isključivo od malih firmi, koje poštuju "fair-trade" principe trgovine.

(Telegraf Biznis/BBC)