U Čileu muku muče sa malinama, a to je šansa za nas: Naši mogu da zarade 80$ za 1kg, ovo je način

maline

Drastičan pad proizvodnje u Čileu, poslednjih godina, izazvao je jagmu za malinama, što je dovelo do poskuplјenja i u Srbiji. Zbog loših vremenskih uslova i drastičnog pada prinosa maline u Čileu za ovim voćem trenutno vlada velika potražnja u svetu. To je dovelo do rasta otkupnih cena za oko 30 odsto na svim tržištima, pa tako i u Srbiji.

Arilje je smešteno u planinskom delu zapadne Srbije i pripada Zlatiborskom okrugu. Smešteno je između slivova reka Moravice, Velikog Rzava i Malog Rzava, na površini od 349 kilometara i nadmorskoj visini od 330-1.382 metra. Pripada brdsko-planinskom području što je najpodesnije za uzgoj malina. Područje je bogato čistim vodama i atraktivnim šumskim predelima, što ga ubraja u najčistije i najzdravije sredine u Srbiji. Očuvana sredina pruža izvanredne uslove za proizvodnju zdrave hrane. Arilje je već prepoznatljivo u svetu po proizvodnji maline i nazvano je svetskom prestonicom maline. U opštini se gajenjem maline bavi skoro celokupno stanovništvo. Prema statistici postoji 5.000 “malih fabrika” pod otvorenim nebom koja proizvedu godišnje oko 20 miliona kilograma maline. Malinu još zovu "crvenim zlatom" Srbije jer je naša zemlja jedan od najvećih proizvođača maline na svetu. Najbolji kvalitet naše maline je rezultat kombinacije idealnih klimatskih uslova, kvalitetnog zemljišta i proizvodne tehnologije, počinje priču Branislav Gulan, koji se bavi problemima naših poljoprivrednika. Njegove analize objavljuju se na portalu Makroekonomija.

Čile je, uz Srbiju, poslednjih decenija među najvećim proizvođačima i izvoznicima malina u svetu, pa se nestašica odražava na poskuplјenje. Ako se taj trend nastavi, nezvanične su procene da bi ova i naredna sezona mogla da bude profitabilnija i za domaće proizvođače.

Naše "crveno zlato" u ciframa

- U strukturi izvoza agroindustrijskih proizvoda malina predstavlja naš najznačajniji izvozni proizvod;

- Ukupna površina pod malinom u Srbiji iznosi 15,2 hiljade hektara sa tendencijom rasta po prosečnoj stopi od 2,8 odsto godišnje. Proizvodnja maline u Srbiji varira od 65.000-100.000 tona;

- Prosečan prinos malina kod nas iznosi oko sedam tona po hektaru što je za 6% više u odnosu na ostvareni evropski učinak;

- Oko 98 odsto površine pod malinom locirana je u Centralnom delu Srbije. Regionalno posmatrano najveći proizvođač maline je Zlatiborski okrug;

- U Srbiji u periodu od pet godina proizvodnja maline iznosi u proseku oko 80.000 tona;

- Najveći deo izvoza usmeren je ka EU;

- U sezonsku proizvodnju i preradu maline uključeno je sa sezonskim radnicima vise od 200.000 stanovnika Srbije;

- U svetu, inače, iz godine u godinu raste proizvodnja maline i dostiže 430.000 do 460.000 tona, a gaji se na 82.000 hektara;

- Srbija je dugo bila prvi proizvođač u svetu kada je osamdesetih godina prošlog veka proizvodila 116.000 tona maline godišnje;

- Regionalno posmatrano najveće površine maline nalaze se u Evropi koja u svetskim okvirima proizvodnje ucestvuje sa 87 odsto;

- Najveći svetski potrošači maline su Nemačka i Francuska. 10 kilograma maline po glavi stanovnika godišnje.

- Najveću uvoznici srpske maline su SAD, Velika Britanija, Nemačka, Austrija i Francuska;

Cena malina u 2017. godine u otkupu se spustila ispod 100 dinara za kilogram. - Kako lepo zvuči cena od 2016. godine, kada je bila od 220 – 250 dinara za kilogram. Da li je svetska proizvodnja (njen tadašnji veliki rast  i manja potrošnja uzrok ovoga cunamija tržištu Srbije ili… - navodi Gulan. U ovoj godini proizvođači ističu da bi idealnacena za kilogram malina bila 1,7 evra, a za kupine 80 evro centi.

On ukazuje da se iz Srbije se do pre dve godine nudila samo malina kao sirovina za više faze prerade. Ni sad nije daleko odmakla jer nudi tek nekoliko proizvoda. U svemu prednjače proizvođači i prerađivači maline iz složene zadruge iz Milića sela kod Arilja, koju vodi Božo Joković. Da li će proizvođači prihvatiti savete stručnjaka da je vreme da se udruže i pokrenu proizvodnju sokova, sirupa, džemova, hrane za decu … od malina, ekstrakt od maline dostiže na svetskom tržištu i 80 dolara za jedna kilogram.

Printskrin: Youtube/ Info LIGA Ivanjica

Cena malina u Francuskoj, u supermarketima, 2016 .godine je bila prosek 20 evra za kilogram.

U 2019. otkupna cena maline na domaćem tržištu bila je od 140 do 180 dinara, u zavisnosti od sorte. Procenjuje se da će ove godine, ako proizvodnja bude stabilna, otkuplјivači za „miker” plaćati minimalno 220 dinara, a za „vilamet” od 190 do 200.  Proizvođači malina u Čileu ovih dana se suočavaju sa veoma nepovolјnim vremenskim uslovima. Zbog toga će se nastaviti tendencija pada proizvodnje, što je već dovelo do porasta cena. Inače, njihova najzastuplјenija sorta „heritidž” plaćana je u otkupu 1,5 dolara, što je znatno povećanje u odnosu na prošlogodišnju cenu od 1,2 dolara po kilogramu. Malina je u ovom trenutku veoma tražena, ali je na svim tržištima ima malo.

Ovogodišnji rod maline, procenjuju proizvođači u Srbiji, biće osetno manji od dobijenog u 2019. godini. Lane je urano blizu 60.000 tona. Razlog tome, je zamrtvljvanje pupoljaka koje je primetno poslednjih dana, ali i zbog značajnih površina koje su zbog virusa korone ostale neobrađene. To je slučaj i u Ivanjici , Kosjeriuću, Arilju, Požegi, Surdulici, RAžnju, pa je za očekviati d samo na osnovu ovog arod bude manji za 20 do 30 odsto, navodi Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara Srbije. Tamo gde su pupoljci opusteli, dodaje on, očekuje se visok kvalitet ovog voća jer su primenjene sve agrotehničke mere.

Kako je prenela agencija Rina, Čileanci se do sada nisu susretali sa ovako drastičnim vremenskim prilikama, koje izazivaju naglo skraćenje perioda berbe i smanjuju prinos maline, ali i drugog voća. To predstavlјa najveći problem proizvođačima koji nemaju dovolјno vode za zalivanje. Berba prvog roda najzastuplјenije sorte u ovoj zemlјi trajala je veoma kratko i ubrano je malo plodova. To je prouzrokovalo rast cena sirovine za 30 procenata po kilogramu. Ta agencija prenosi da je berba druge po zastuplјenosti sorte „miker” takođe kratko trajala, zbog čega je i cena bila za 35 procenata viša.

Prema podacima Svetske organizacije proizvođača i prerađivača maline, proizvodnja u svetu se u prethodnih deset godina gotovo udvostručila – sa 310.000 tona u 2008. na 590.000 u 2017. godini. Prema nekim istraživanjima i procenama onih koji su otkupljivali malinu, Srbija je 2016. proizvela 83.000 tona, a samo dve godine kasnije 56.000 tona maline. Različite su procene zbog toga, što ako je veći rod, onda je cena niža, a to odgovara otkupljivačima i hladnjačarima.

Maline idu bez kontrole

Kao što smo ranije pisali, srpske maline pri izvozu u EU neće više biti dodatno kontrolisane na norovirus, izvoznici će imati manji trošak a i imidž Srbije će se popraviti. To će omogućiti lakši plasman naše robe i veće prihode za proizvođače tog voća, rečeno je u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije. 

Evropska komisija je donela odluku da se povuče mera dodatne kontrole za izvoz zamrznutih malina poreklom iz Republike Srbije, objasnili su u Ministarstvu poljoprivrede, tako da će srpski agrar imati jednu muku manje, ako ne dođe do zloupotrebe. Prema zvaničnim informacijama iz EU, pojačan nadzor u Srbiji uveden je zbog epidemije zaraze u julu 2014. godine, čiji je uzročnik bila zaražena malina iz Srbije. Našoj zemlji bile su uvedene takozvane blaže mere, budući da je Kini, nekoliko godina ranije, zbog kontaminacije jagoda naložena je kontrola pet odsto ukupnog izvoza  ovog voća, što je urzokovalo ogromne dodatne troškove.

Dodatno, ministarstvo poljoprivrede objavilo je i pretpostavljene cene za deset poljoprivrednih proizvoda koji su najviše zastupljeni na našim oranicama i u voćnjacima. Tao, na primer, cena maline procenejna je na 1,25 evra po kilogamu (avans) za delimičlno ugovorenu proizvodnju. Navodi se da su početkom ove godine neke kompanije koje imaju delimično ugovorenu proizvodnju i prodaju već zaključivale ugovore na taj iznos.

(Telegraf Biznis)