• 1

Još jedan zaboravljen, a isplativ biznis u Srbiji

Dodatnu vrednost udružena poljoprivredna gazdinstva u oblasti proizvodnje žita mogu da ostvare izgradnjom mini skladišta za žita i otvaranjem mini pogon

  • 1
silosi

Foto: Risto Kostov

Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić, povodom interesovanja povratnika za ulaganje u izgradnju silosa, izjavili su da se izgradnjom silosa i višim fazama prerade može znatno uvećati vrednost pšenice i drugih žitarica.

Krkobabić posebno naglašava da proizvođači pšenice mogu da sačuvaju svoj kapital ako se udruže, izgrade mini silose, a zatim pšenicu prerađuju, čime će uvećati njenu vrednost.

- Umesto da pšenicu prodaju neposredno posle žetve po najnižoj ceni, poljoprivrednicima je najisplativije da je uskladište u svoje savremene silose, gde će biti razvrstana prema kvalitetu, i sačekaju decembar i januar, kada pšenica obično dostigne veću cenu i do 40 procenata - rekao je Krkobabić, navedeno u saopštenju njegovog Kabineta.

Kaže da je to najefikasniji način za uspeh u borbi za kupca na sve probirljivijem svetskom tržištu, dodajući da je veća šansa za profit u preradi žitarice.

- Pošto mali proizvođač u Srbiji nije investiciono sposoban, a na putu do izvesnije budućnosti, jedina institucija koja može da zaštiti proizvođača i koja ima odgovor na sve izazove je - zadruga - ukazao je Krkobabić.

Agroekonomski analitičar Milan Prostran, član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, tvrdi da je godinama cena pšenice po pravilu uvek najniža u vreme žetve, i to iz dva razloga - velika je ponuda, a značajan deo naših poljoprivrednika, pogotovu u žitnim područjima, nema svoja odgovarajuća skladišta.

Jasna Mastilović, naučni savetnik Naučnog insituta za prehrambene tehonologije u Novom Sadu, podržava stav ministra da je udruživanje šansa za čuvanje kapitala i veću zaradu.

Nvi sad, vojvodina, polje, polja, livada, njiva, oranica, zito

Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

Dodatnu vrednost udružena poljoprivredna gazdinstva u oblasti proizvodnje žita mogu da ostvare izgradnjom mini skladišta za žita i otvaranjem mini pogona za prečišćavanje i ljuštenja žita, preradu žita u integralna brašna, proizvodnju gotovih smeša za pekarske proizvode, proizvodnju pahuljica od žita, testenine, smrznutih testa...

Akademik Dragan Škorić ističe da Srbija ima dobre genetičare za žita, ali da nisu iskorišćeni svi naučni potencijali u podizanju prinosa, kao i u razvijanju ekonomski jakog sistema prerade koji će, uz izvesna ulaganja, prerađivačima žitarica uvećati zaradu.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije pozivao je povratnike i druge zainteresovane građane da razmisle o ulaganju u skladištenje i preradu žitarica.

Među žitaricama - kukuruzu, ječmu, ražu, ovsu... pšenica je kultna i strateški najvažnija kultura za svaku državu.

Naime, prema podacima iz Udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoza žitarica i uljarica „Žita Srbije", pšenica se na poljima Srbije u proteklih osam godina seje prosečno na oko 587.000 ha.

Sa godišnjom proizvodnjom od oko 2,5 miliona tona pšenice, Srbija je na 17. mestu u Evropi i čini svega 0,5 odsto svetske proizvodnje.

Godišnji izvoz pšenice Srbije u proseku za poslednjih osam godina iznosio je oko milion tona.

Pšenica je prodavana po prosečnoj ceni od oko 160 dolara po toni, dok početna otkupna cena pšenice svake godine u Srbiji izaziva polemiku i nezadovoljstvo među proizvođačima.

(Telegraf Biznis)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Milovanovic Branko

    Nije biznis zaboravljen to rade TAJKUNI KOJI SU KUPILI PO BAGATELI DRZAVNE SILOSE .

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke