Aroniju sa obronaka Suve planine neće ni za 100 dinara: Crni biseri trunu na granama

Foto: Shutterstock

Oko 800 kilograma najkvalitetnije aronije verovatno će ove godine propasti u zasadu Dobrinke i Svetolika Stankovića u Donjem Dušniku kraj Niša, jer je hladnjače u tom delu zemlje ne otkupljuju.

Stankovići su agenciji Beta kazali da je rod izuzetan, na granama su pravi "crni biseri", ali ostaće neubran jer nema kupaca.

- Do pre dve godine aroniju je otkupljivala jedna hladnjača u leskovačkom kraju, a onda su i oni prestali tako da sada ne znamo šta ćemo sa njom. Ubrali smo oko 500 kilograma kako bi napravili hladno ceđeni sok, ostatak će verovatno sačekati zimu i propasti - rekao je Svetolik Stanković.

On je kazao da kupcima nude da sami naberu aroniju po simboličnoj ceni od 100 dinara po kilogramu, a za one koji hoće da kupe ubranu aroniju cena je 250 dinara.

- Prošle godine je došla jedna žena i nabrala četiri kilograma, a ove godine još niko nije došao. Vremena za berbu i dalje ima jer aronija kada sazri može da sačeka berbu punih mesec dana, mada, kako stvari stoje ostaće na granama - izjavio je Stanković.

Kako je kazao Stanković, da ima otkupa ceo rod aronije mogao bi da bude već za par dana u hlađači jer u selima ima berača koji dnevno uberu 60 do 80 kilograma.

Dobrinka Stanković kazala je agenciji Beta da je prava šteta što će rod propasti, jer se radi o voću poreklom iz Sibira koje je višestruko korisno za zdravlje ljudi.

- Aronija je između ostalog dobra za jačanje imuniteta i za bolju krvnu sliku. Lično sam se u to uverila jer od kada je koristim u ishrani nisam imala ni kijavicu, a pre toga sam imala problem sa imunitetom i bila često bolesna - rekla je Stanković.

Ona je kazala da su sa suprugom zasad sa 620 sadnica aronije podigli 2011. godine, a prvi rod su ubrali 2013. godine.

- U to vreme smo otišli u penziju i želeli smo da se nečim bavimo, da ne sedimo skrštenih ruku u stanu u Nišu. Sadnja aronije nam se učinila kao dobra ideja jer sam dve godine pre toga naručivala iz Bugarske hladno ceđeni sok kako bih popravila imunitet - objasnila je Stanković.

Foto:Pixabay

Prema njenim rečima, netaknuta priroda u Donjem Dušniku, odakle je rodom njen suprug, nadmorska visina od preko 400 metara na obroncima Suve planine i to što na svom placu pored kuće imaju dovoljne vode za zalivanje, učinili su da aronija bude odličnog kvaliteta.

- Aronija se ne prska, a mi je đubrimo samo stajskim đubrivom ili glistenjakom. Suprug kultivira zasad više puta u toku godine kako ne bi zarastao u travu i korov - kazala je Stanković.

Ona je dodala da je sudbina njihovog zasada, inače prvog velikog u Srbiji u vreme kada se aronija pojavila u našoj zemlji, krajnje neizvesna.

- Mi možemo da iskoristimo oko 500 kilograma roda za pravljenje soka koji prodajemo na malo poznanicima i rođacima. Međutim, pitanje je šta sa ostatkom kada nema otkupa - rekla je Stanković.

Ona je kazala da je rod njihovog zasada ove godine bio manji jer su u prethodne dve godine žbunove orezivali zbog podmlađivanja, a sledeće godine biće u punom rodu, što znači da će moći da se ubere oko 4,5 tona voća.

(Telegraf Biznis/Beta)