Naši ljudi iz dijaspore čeznu za njim: Da li bi "srpski jogurt" mogao da osvoji Kinu?

   ≫ 
  • 4
Jogurt Foto: Pexels/ Alexas Fotos

Naša zemlja je jedna od retkih koja ima veliki potencijal kada je reč o proizvodnji i izvozu raznolikih prehrambenih proizvoda, nevezano za udeo stranog kapitala u kompanijama koje posluju na tržištu Srbije.

Kada govorimo o samim recepturama, srpski proizvodi su jedinstveni, ili barem za neke proizvode "dele" tu titulu sa malim brojem zemalja. Na primer, svetske zemlje uglavnom nazivaju "jogurtom" ono što je kod nas kiselo mleko, dakle, mlečni proizvod u polutečnom stanju.

Tečni jogurt, kakav pijemo od detinjstva, uglavnom je prisutan samo u našoj zemlji, barem u najvećoj meri. Takozvani grčki jogurt, koji se najčešće sreće na policama u raznim globalnim supermarketima, uglavnom se meša sa voćem ili "jede" zasebno, ali se ne može piti.

Sada kada je prvi put u istoriji odobren izvoz mleka i mlečnih proizvoda u Kinu, to bi ubuduće mogla biti šansa za "naš jogurt" - da zaseni tamošnje tržište.

Jogurt kakav mi poznajemo, jeste i ono što najčešće fali našim ljudima koji žive preko, jer se tamo mlečni fermentisani proizvod u tečnom stanju - ne može naći. Na primer, u Nemačkoj gde živi veliki broj naših ljudi, ima mnogo prodavnica koje drže Bugari, Albanci, Turci, koji prodaju proizvode bliske našem tržištu.

Ipak, iako se uvoze razni domaći slatkiši i ostalo, teško je naći kvalitetno upakovano meso, a jogurta nema nigde. Ko je navikao da pije jogurt iz Srbije, teško se navikne na polutečni, tzv. grčki jogurt.

Azija je generalno dobro tržište za ovakav tip proizvoda, a očekivani iznos prihoda od segmenta "Yogurt" u Kini, ove godine bi trebalo da dostigne 37 miliona dolara. Na godišnjem planu, u periodu od 2020-2025, ovaj segment bi trebalo da poraste za 5,2 odsto.

Jogurt, sladoled Sladoled se označava u litrima, a jogurt u kilogramima / Foto: Foto: Pixabay.com, Foto-ilustracija: SXC.hu/lusi

Kina je, inače, jedno od najvećih azijskih tržišta kada je reč o konzumaciji svih vrsta jogurta. Prosečna konzumacija po glavi stanovnika iznosi 6,8 kilograma u tekućoj godini.

Zanimljivo je da Kinezi nisu koristili mlečne proizvode dok nisu počeli da ih uvoze sa Zapada, a u moru voćnih i grčkih jogurta, tečni mlečni proizvod, koji nije mleko, mogao bi da pronađe svoje mesto. Osim toga, sama ishrana se menja, u skladu sa globalizacijom.

Danas nalećemo na kineske ili azijske restorane maltene na svakom ćošku, u svim svetskim gradovima, pa se tako dešava i implementacija evropskih i američkih prehrambenih proizvoda u Aziji.

Jogurt je u prednosti u odnosu na mleko i zato što je veliki deo tamošnjeg stanovništva i daljeintolerantan na laktozu. Kinezi uglavnom piju sojino ili kokosovo mleko. Sa druge strane, probiotici iz jogurta su adut za sve kineske roditelje, koji mnogo vode računa o ishrani i zdravlju.

Možda niste znali, ali u skladu sa Uredbom o deklaraciji jogurt se zbog svoje gustine označava u kilogramima.

Ipak, proizvođač ima pravo da označi količinu jogurta i kilogramima i litrima, jer je agregatno stanje jogurta, ako uzmemo u ozbir sve proizvođače i količinu mlečne masti, pravilnikom prilično nedefinisano, kažu iz Nacionalne organizacije potrošača.

Video: Ćulibrk: Telekom je ponos srpske ekonomije

Video: Srbija sutra dobija 30 novih kilometara autoputa od Koševa do Vrnjačke Banje

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Bole

    19. avgust 2020 | 18:15

    Nas jogurt je neprevaziden. Steta sto se ne prodaje u evropi, moglebi da se lepe pare zarade.

  • kravica

    19. avgust 2020 | 10:40

    Ne samo u Kini nego i u evropi,ima neka kopija turska ali nije to to

  • dare

    19. avgust 2020 | 11:23

    Kravica u casi najbolji ubedljivo

  • Eur: <% exchange.eur %>
  • Usd: <% exchange.usd %>