Dabići iz Trebinja jedini na svetu prodaju džem od divljeg nara: Od ploda prave sok, a pulpu kuvaju

Foto: Nar Hercegovac / Gazdinstvo Dabić

Njihova priča počela je davno, u selu Željuša, kod Mostara. Na starom porodičnom imanju Dabići već decenijama gaje nar, i to mahom divlji. I dok su u početku od njega pravili sok samo za sebe, mladi naslednici porodice Dabić rešili su da ga flaširaju i plasiraju na tržištu, a nedavno su prvi put napravili i džem od divljeg nara, proizvod jedinstven u svetu.

Iza ovog malog gazdinstva danas stoje Vladimir i Dušica Dabić, bračni par iz Trebinja koji većinu svoje energije ulaže u unapređenje proizvodnje brenda Hercegovac, što dokazuje i džem od divljeg nara na čijoj su recepturi dugo radili.

Teme za vas

- Od berbe 2019. godine smo probali da napravimo prvi džem, eksperimentisali smo. Vladina je bila ideja, a moja upornost. Svi mi znamo napraviti džem od šljive ili drenjine, ali od divljeg nara niti smo ikada pravili, niti smo negde probali. Ubrzo smo saznali i zašto – zato što nigde ni ne postoji – priča Dušica za Telegraf Biznis.

Ona objašnjava da su se susreli sa mnogo poteškoća tokom osmišljavanja recepta.

- Trebalo je prvo odvojiti one sitne bele delova od plodova, pa iznaći pravu količinu šećera, pa izbalansirati sve tako da džem može da se jede, jer je zbog ogromne količine vitamin C skoro pa ljut, a blaga oporost pomalo skuplja usne. Ja sam mlada domaćica, a htela sam to sve sama da iskusim, pa je potrajalo – priča Dušica.

Foto: Nar Hercegovac / Gazdinstvo Dabić

Džem, kao i matični sok, prave bez ikakvih aditiva, bez konzervansa, bez boja. U proces proizvodnje uključena je samo uža porodica, pa su recepture na neki način porodična tajna.

- Za džem se koristi pulpa od nara. Kada iscedimo nar za sok, ono što ostane ukuvavamo i pravimo džem. Sokove pasterizujemo, pa možemo da napravimo veće količine unapred, dok je sa džemom to nemoguće, pa ga uvek pravimo u manjim količinama, tako da je uvek svež.  I sokovi nakon otvaranja mogu da stoje najduže sedam dana, duže ne – objašnjava Dušica.

Foto: Nar Hercegovac / Gazdinstvo Dabić

I sokove proizvode drugačije od većine. Uobičajenim načinom ceđenja uz pomoć presa cedi se kora koja obiluje taninima i drugim materijama, pa se tako dobije veća količina soka, ali je on gorkog ukusa. Zato Dabići cede samo plod. Cena teglice džema od 450 grama je oko 600 dinara, dok litar matičnog soka stoji nešto više od 700 dinara.

Dabići nar gaje na nešo manje od jednog hektara. Тokom rata je veliki deo uništen, pa je 2012. godine suprug obnovio voćnjak. Divlji nar raste u žbunovima i bukvalno je rasprostranjen svuda po imanju, izgleda kao ukras, jer ima predivan cvet kad procveta.

Foto: Nar Hercegovac / Gazdinstvo Dabić

- Nar nije težak za održavanje. Osetljiv je na niske temperature, ali u Mostaru ih nema. Traži mnogo sunca i vode, a pošto smo mu obezbedili navodnjavanje, plod je veći nego što bi bio da dobija vodu samo od kiše. To je podneblje nara, selo Željuša. Svaka kuća ima bar neki nar, bar kao ukras. Pokušala sam ja kod mojih u Bileći da ga zasadim, ali nismo uspeli, nije hteo da raste – kaže Dušica.

Njihovi proizvodi na tržište dolaze krajem godine, jer, za razliku od mnogih koji nar beru već u oktobru, dok je još zelen, pa prizvodima dodaju veštačke boje ili cveklu danadokande nedostatak prirodne, Dabići za berbu čekaju drugu polovinu novembra.

- Čekamo da dobro sazri, da bi imao optimalnu količinu minerala i vitamina, pa ga tek tada beremo. Za sada sve što proizvedemo proamo pre dolaska novog roda. Mnogi ljudi svraćaju kod nas po povratku s mora da bi kupili sok ili džem - priča ona.

Njihovo poljoprivredno gazdinstvo ima odličnu saradnju sa Agrarnim fondom Grada Trebinja. Njihov tehnolog im je na usluzi, a preko njih vrše i mikrobiološke i hemijske analize proizvoda u Institutu za javno zdravstvo RS. U sklopu Agrarnog fonda posluje Hercegovačka kuća u kojoj se mogu pronaći svi njihovi proizvodi.

Foto: Nar Hercegovac / Gazdinstvo Dabić

Dabići ne dopuštaju da bilo šta propadne, pa su našli način da iskoriste svaki deo nara. Iz ploda iscede sok, od pulpe prave džem, a od kore čaj.

U planu im je da u uskoro na tržište plasiraju novi proizvod. Reč je o ulju od semenki divljeg nara koje sadrži vrlo retku puničnu kiselinu koja ima protivupalno dejstvo, jača imunitet, osnažuje organizam. A u budućnosti, ko zna - od nara mogu da se prave i sirće i vino.

(Telegraf Biznis)