Tenzije na svetskom tržištu pšenice: Mlinari se hvataju za glavu, a cene lete u nebo

Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

Velike kompanije koje su u mlinarskom poslu,  spremne su da plate i 10 posto više za pšenicu koja se koristi za pečenje hleba. Izvoznicima to nije dovoljno, traže puno više, a zalihe su male.

Veliki uvoznici pokušavaju da nabave pšenicu s visokim udelom proteina koja se, osim za hleb, koristi i za proizvodnju testenine i drugih prehrambenih namirnica, ali je do nje teško doći budući da su vodećim proizvođačima naškodili nepovoljni vremenski uslovi.

Trgovci pokušavaju da pronađu alternativne dobavljače, a cene lete u nebo. Najnoviji problem vuče korene iz Australije koja je u ovoj sezoni trebalo da proizvede rekordna 34,4 miliona tona pšenice, ali joj je računicu pokvarila kiša pred samu žetvu, smanjivši udeo proteina.

Teme za vas

Šta se krije u vreći?

- Globalno tržište pšenice dramatično se promenilo proteklih nekoliko nedelja - tvrdi trgovac koji je isporučuje na Bliski istok i u severnu Afriku, regije koje su uveliko zavisne od pšenice iz Rusije, SAD-a i Australije, vodećih svetskih izvoznika.

- Rezervirali ste pšenicu najboljeg kvaliteta, ali nije sigurno da ćete je i dobiti - naglašava.

Neujednačen kvalitet pšenice na kraju sezone žetve ruši i podatak da je tona one koja je bila nižeg kvaliteta (ASW) pre samo nekoliko meseci bila osam do 10 dolara jeftinija od one koja je višeg kvaliteta (APW).

Sada je jeftinija čak 47 dolara – ove nedelje prodavala se po ceni od 318 dolara po toni dok su kupci za kvalitetniju pšenicu morali da plaćaju 365 dolara po toni.

Napetosti se na tržištima pšenice osećaju širom sveta. Upravo su cene žitarica, mleka i mlečnih proizvoda, bile glavni pokretač rasta cena hrane na svetskim tržištima, na najviši nivo za više od 10 godina, saopštila je FAO.

Vrtoglavo visoke cene izazvale su uzbunu među kupcima koji se još nisu u potpunosti oporavili od ekonomskih posledica pandemije covida 19, a muke im zadaju i visoke putarine.

(Telegraf Biznis)