Domaćin koji je "kraljicu" među rakijama odveo u svet: Sa Canetovog imanja poslat uzorak za Unesko
Da bi rakija bila dobra, plodovi treba da ostanu na grani što duže
Čitav svet je čuo za srpsku šljivovicu koja se našla i na Uneskovoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa, a uzorak iznet pred eminentne stručnjake koji su o tome odlučivali, uzet je iz sela Donja Trepča, kod Čačka.
Domaćin Cane Minić je dugogodišnji proizvođač rakija, među kojima je i ona od šljive - nekrunisana kraljica. Poznata i kao prepečenica, ljuta i mučenica, ova rakija se pije svuda, ali njena prestonica je, ipak, centralni deo naše zemlje.
- Dobra šljivovica neprikosnoveni je simbol Srbije. Ne može da se napravi ako nema dobre šljive, a to je upravo crvena okrugla ranka, a zatim madžarka koje, nažalost, sve manje ima. Ne zaostaju ni čačanska lepotica i rodna. Dobro se zna da se u kazan ne stavlja plod koji se ne bi i pojeo. Onaj koji je ukusan, sočan i pun treba da se stavi i u kacu - priča Cane Minić.
Ako vas put navede kroz srpska sela, retko ćete naći dvorište u kom nema "vesele mašine". Početkom jeseni iz nje se puši sa svih strana i skoro svi znaju kako se pravi šljivovica, ali su samo pojedini vrhunski majstori, poput Caneta.
- Da bi rakija bila dobra, plodovi bi trebalo bi da ostanu na grani što je duže moguće, i da dobro sazru, jer se na taj način dobija najveći procenat šećera. Nakon branja, šljiva se odlaže u posebne sudove ili kace i ostavlja se u njima dok se ne završi proces vrenja. Tokom ova dva procesa potrebno je razlikovati dva stadijuma, kada je šljiva zrela za branje i kada je zrela za pripremu koma.
Cane dodaje da se rakija od šljiva pravi nakon što se završi proces fermentacije. Komina koja se stavlja u lampek mora da odleži dvadesetak dana, i onda se dobija meka rakija koja odlazi na odležavanje u hrastovu burad. Tako se dobija vrhunska rakija.
Canetove rakije obišle svet: Ima kupce od Čačka doAustralije
Ovaj domaćin pravi rakije od svih voćnih vrsta, pa čak i od kupusa, ali nijedna nije kao ona napravljena od srpske šljive. Kao veliki ljubitelji i poznavaoci dobrih rakija, Minići su na svom imanju među prvima napravili i muzej rakije. U njemu se mogu pronaći rakije od 1941. pa sve 2016 godine.
- Posebno čuvamo tu najstariju koja je preživela čak i Drugi svetski rat. Nju je sačuvala moja majka i tako je opstala do dana današnjeg. Rakije iz svih godina čuvaju se u burićima, a njihov ukus zaista je jedinstven. Naš muzej vrlo često posećuju putnici namernici, ali i ljubitlji ljute kapljice. Vrlo često nakon degustacije kažu da ništa bolje nisu pili i da je srpska rakija bolja čak i od američkog viskija i francuskog konjaka - kaže Cane.
Nominaciju srpske šljivovice za Uneskovu listu kulturnog nematerijalnog nasleđa pripremio je Centar za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije, pri Etnografskom muzeju u Beogradu, a predlagači su Etnografski muzej u Beogradu i Narodni muzej Čačak.
Na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva Srbija je do sada upisala porodičnu slavu, tradicionalnu narodnu igru kolo, pevanje uz gusle i zlakusko lončarstvo.
Video: Srpska rakija na kineskom tržištu
(Telegraf Biznis/Rina)
Video: Mile Jelić Business development manager Comtrade-a
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Gradjanin
Bravo Srpski domacine, duboko postovanje za ono cime se bavis i kvalitetan nektar koji proizvodis
Podelite komentar
A. P
Imali marka rakije, dase zove Bekrija.
Podelite komentar
odlikovati
Heroj mirnodopskog vremena Srbija
Podelite komentar