• 3
 ≫ 

Domaćin koji je "kraljicu" među rakijama odveo u svet: Sa Canetovog imanja poslat uzorak za Unesko

 ≫ 

Da bi rakija bila dobra, plodovi treba da ostanu na grani što duže

  • 3

Čitav svet je čuo za srpsku šljivovicu koja se našla i na Uneskovoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa, a uzorak iznet pred eminentne stručnjake koji su o tome odlučivali, uzet je iz sela Donja Trepča, kod Čačka.

Domaćin Cane Minić je dugogodišnji proizvođač rakija, među kojima je i ona od šljive - nekrunisana kraljica. Poznata i kao prepečenica, ljuta i mučenica, ova rakija se pije svuda, ali njena prestonica je, ipak, centralni deo naše zemlje.

- Dobra šljivovica neprikosnoveni je simbol Srbije. Ne može da se napravi ako nema dobre šljive, a to je upravo crvena okrugla ranka, a zatim madžarka koje, nažalost, sve manje ima. Ne zaostaju ni čačanska lepotica i rodna. Dobro se zna da se u kazan ne stavlja plod koji se ne bi i pojeo. Onaj koji je ukusan, sočan i pun treba da se stavi i u kacu - priča Cane Minić.

Ako vas put navede kroz srpska sela, retko ćete naći dvorište u kom nema "vesele mašine". Početkom jeseni iz nje se puši sa svih strana i skoro svi znaju kako se pravi šljivovica, ali su samo pojedini vrhunski majstori, poput Caneta.

- Da bi rakija bila dobra, plodovi bi trebalo bi da ostanu na grani što je duže moguće, i da dobro sazru, jer se na taj način dobija najveći procenat šećera. Nakon branja, šljiva se odlaže u posebne sudove ili kace i ostavlja se u njima dok se ne završi proces vrenja. Tokom ova dva procesa potrebno je razlikovati dva stadijuma, kada je šljiva zrela za branje i kada je zrela za pripremu koma.

Cane dodaje da se rakija od šljiva pravi nakon što se završi proces fermentacije. Komina koja se stavlja u lampek mora da odleži dvadesetak dana, i onda se dobija meka rakija koja odlazi na odležavanje u hrastovu burad. Tako se dobija vrhunska rakija.

Canetove rakije obišle svet: Ima kupce od Čačka doAustralije

Ovaj domaćin pravi rakije od svih voćnih vrsta, pa čak i od kupusa, ali nijedna nije kao ona napravljena od srpske šljive. Kao veliki ljubitelji i poznavaoci dobrih rakija, Minići su na svom imanju među prvima napravili i muzej rakije. U njemu se mogu pronaći rakije od 1941. pa sve 2016 godine.

- Posebno čuvamo tu najstariju koja je preživela čak i Drugi svetski rat. Nju je sačuvala moja majka i tako je opstala do dana današnjeg. Rakije iz svih godina čuvaju se u burićima, a njihov ukus zaista je jedinstven. Naš muzej vrlo često posećuju putnici namernici, ali i ljubitlji ljute kapljice. Vrlo često nakon degustacije kažu da ništa bolje nisu pili i da je srpska rakija bolja čak i od američkog viskija i francuskog konjaka - kaže Cane.

Nominaciju srpske šljivovice za Uneskovu listu kulturnog nematerijalnog nasleđa pripremio je Centar za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije, pri Etnografskom muzeju u Beogradu, a predlagači su Etnografski muzej u Beogradu i Narodni muzej Čačak.

Na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva Srbija je do sada upisala porodičnu slavu, tradicionalnu narodnu igru kolo, pevanje uz gusle i zlakusko lončarstvo.

Video: Srpska rakija na kineskom tržištu

(Telegraf Biznis/Rina)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Gradjanin

    4. decembar 2022 | 19:47

    Bravo Srpski domacine, duboko postovanje za ono cime se bavis i kvalitetan nektar koji proizvodis

    25
    1

    Podelite komentar

  • A. P

    4. decembar 2022 | 23:11

    Imali marka rakije, dase zove Bekrija.

    4
    1

    Podelite komentar

  • odlikovati

    5. decembar 2022 | 06:48

    Heroj mirnodopskog vremena Srbija

    3
    0

    Podelite komentar