• 1

Nikićević: Dobili smo prvo poluvreme, sada treba zaštititi srpsku šljivovicu

Profesor naglašava da se prava šljivova rakija pravi od starih sorti, kao što su požegača ili crvena ranka

  • 1
Rakija šljivovica

Foto: Shutterstock

Profesor Ninoslav Nikićević, naš najveći stručnjak za rakiju, rekao je danas da je presrećan što je srpska šljivovica uvrštena na UNESCO listu svetske nematerijalne baštine, i naglasio da sada treba uložiti napor da se zaštite tehnologija pravljenja i geografsko poreklo šljivovice.

- Nije nimalo lako doći na UNESCO listu i koliko sam video, to je zasad jedino alkoholno piće na njoj. Mi smo to uspeli iz drugog puta, prvi put smo konkurisali 2013. godine, ali je dokumnetacija bila nezgrapno napisana, pa nismo uspeli - rekao je Nikićević za Tanjug.

Ipak, naglasio je da smo "dobili samo prvo poluvreme" i da sada predstoji "drugo poluvreme", kako bi srpska šljivovica bila zaštićena.

- Drugo poluvreme je da zaštitimo tehnologiju i geografsko poreklo na međunarodnom nivou, jer kad nemate zaštićenu tehnologiju, druge zemlje, Hrvatska, Nemačka, Češka, Slovačka, proizvode šljivovicu prepečenicu, a to ne sme da se radi sa konjakom, tekilom ili kalvadosom, jer je Francuska zaštitila šampanjac, kalvados, armanjak i konjak kao svoja pića - napomenuo je Nikićević.

On je, kao naš najveći stručnjak za rakiju, naglasio da srpska šljivovica spada u sam svetski vrh kvaliteta.

- Šljivova prepečenica je jedno od tri najsavršenija jaka alkoholna pića na svetu. Druga dva su čuveni francuski konjak i određeni tipovi škotskog malt viskija - objasnio je Nikićević. Dodao je da se prava šljivova rakija pravi od šljiva starih sorti požegača ili crvena ranka, ali da su pogodne i čačanske selekcije šlljive, valjevska šljiva i duge stare sorte.

Nikićević je naglasio i da se prevreli kljuk od šljive peče isključivo u bakarnom kazanu.

- Destilat šljivovice od 65 stepeni stavite u bure od hrasta kitnjaka ili lućnjaka i mora da prođe četiri do pet godina da bi se formirao taj plameniti miris i aroma koju zovemo buke. Bilo je slučajeva da je i dudovo bure davalo korektan kvalitet odležavanja, ali samo kod šljivovice - istakao je profesor.

Dalje dodaje kako se odležavanje obavlja u hrastovim buradima do 1.000 litara ili u bačvama čija je zapremina veća od 1.000 litara, a da se na kraju dobije prepečenica snage od 16 do 18 gradi, odnosno sa 40 do 45 procenata alkohola.

Prema njegovim rečima, osim šljivovog, u buradima mogu da stare još i destilati od dunje i jabuke, naročito ako je dobijen iz soka kao što se pravi kalvados, zatim lozova i komova rakija.

Video: Domaćin koji je šljvovicu odveo u svet: Sa Canetovog imanja poslat uzorak rakije za Unesko

(Telegraf Biznis)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Перагеније

    11. decembar 2022 | 22:00

    Онај ко не пије шљиву тешко да може о њој да прича... Напред професоре, без "домаће"нема ничега...

    6
    0

    Podelite komentar