• 9

Šta sve čeka naše poljoprivrednike u 2023: Ulaže se istorijski kapital, a ovo su šanse koje možete iskoristiti

, Telegraf Biznis

Moj najveći izazov kao ministra jeste da naše poljoprivrednike edukujemo kako bi mogli da iskoriste sve šanse koje im mi kao država pružamo. Neću smatrati da dobro radim ako ostane novca koji je namenjen poljoprivrednicima, kaže ministarka za Telegraf Biznis

  • 9
Jelena Tanasković Ministarka poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede

Foto: Milena Đorđević/Shutterstock

Poljoprivreda je jedan od naših najvažnijih resora, to je naša hrana, piće, vazduh i život. U državnoj kasi odvojeno je 80 milijardi dinara za poljoprivrednike, a posebna briga odnosi se na mlade.

Ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelene Tanasković u intervjuu za Telegraf Biznis objašnjava šta sve čeka poljoprivredu u narednom periodu, koji su najveći izazovi, ali i kako da iskoristimo naše ogromne šanse koje se ogledaju u proizvodnji, bilo organskoj ili komercijalnoj.

Najavljuje i nove regulatorne odluke u tom pravcu, ali i veću edukaciju. eAgrar jedan je od važnih koraka.

  • Budžetom za 2023. godinu predviđeno je skoro 80 milijardi dinara, što je rekord. Кako će taj novac biti raspoređen? Šta je najvažniji projekat?

- Ponosna sam na činjenicu da je budžet Ministarstva poljoprivrede za 2023. godinu rekordan i iznosi 79,7 milijardi dinara. Najveći deo sredstava je namenjen unapređenju proizvodnje i stabilnosti dohotka proizvođača.

  • Da li će poljoprivrednici moći da računaju na subvencije i koje kada je reč o sledećoj godini

- Iznos ukupnih subvencija u poljoprivredi sa svim izvorima finansiranja je 68,7 milijardi dinara što iznosi 87% budžeta MPŠV za 2023. godinu i 35 % ukupnih subvencija Republike Srbije.

Ističem činjenicu da u nacionalnom budžetu u 2022. godini ima više od 30 mera. Pored direktnih plaćanja za koje je u 2023. godini namenjeno 46,9 milijardi dinara, za mere ruralnog razvoja izdvojeno je osam milijardi dinara, za IPARD - 6,3 milijarde dinara, za Projekat tržišno orijentisane poljoprivrede koji Ministarstvo poljoprivrede sprovodi sa Svetskom bankom - 2,2 milijarde dinara...

Podsećam da se mere direktne podrške proizvođačima odnose na premiju za mleko, podsticaje za biljnu i stočarsku proizvodnju i realizaciju regresa.

Pored isplate subvencija, nastaviće se i sa ulaganjima u uređenje vodotokova i zaštitu od štetnog dejstva voda (deo upravljanja vodama koji se finansira preko JVP Srbijavode) u iznosu od 1,93 milijardi dinara.

Nastavićemo i sa realizacijom kapitalnih investicija, kao što je finansiranje izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Brusu i Blacu, i to iz IPA sredstava sa 1,43 milijardi dinara.

Jedan od prioriteta u narednoj godini svakako će biti i uvođenje sistema e Agrar, koji će u sebi integrisati funkcije Centralnog Informacionog Sistema i Pisarnice i dodatno će ubrzati obradu zahteva stvarajući uslove da se svi predmeti koji se prime u toku godine u istoj godini i isplate.

  • Mladi poljoprivrednici su uglavnom ti kojima često treba podrška jer su na početku, s druge strane, pojedini mladi se i vraćaju na sela, šta oni mogu da očekuju, da li ćete pomagati?

- Mladi poljoprivrednici su pored žena, kategorija kojoj se već posvećuje posebna pažnja i u okviru nacionalnih mera i IPARD programa.

Tako na primer, mladi proizvođači mogu da koriste subvencionisane kredite uz svega 1% kamate, i u proseku trećina kredita bude isplaćena upravo njima. Oni takođe imaju i prednost prilikom bodovanja i rangiranja za dobijanje podsticaja iz nacionalnog budžeta, kao i prilikom konkurisanja za IPARD program.

U okviru IPARD II programa mladi su mogli da računaju na 5% viši podsticaj u odnosu na ostale kategorije (65% ukupnih prihvatljivih troškova investicije) u okviru Mere 1 koja je namenjena investicijama u izgradnju i opremanje objekata i nabavku poljoprivrednih mašina i mehanizacije za primarnu poljoprivrednu proizvodnju.

U narednom IPARD III programskom ciklusu mladi će moći da računaju na još značajniju podršku koja će iznositi čak 70% od ukupnih troškova, a biće proširena i na Meru 7 koja je namenjena ruralnom turizmu.

U narednoj godini planiramo da definišemo nove kriterijume za svaki podsticaj u okviru nacionalnih mera, kako bismo dodatno poveli računa i na pravi način pomogli određenim kategorijama proizvođača, a posebno mladima koji žele da se bave poljoprivrednom proizvodnjom.

  • Organska proizvodnja je naša velika šansa, to kažu i svetski stručnjaci, ipak, čini se nedovoljno iskorišćena, da li će biti nekih većih akcija u tom smislu?

- Ako pogledamo savremene trendove potrošača i poljoprivrednu politiku, naročito u zemljama EU, jasno je da organska proizvodnja predstavlja perspektivu za poljoprivredne proizvođače iz Srbije i mogućnost za zauzimanje bolje pozicije na domaćem i stranom tržištu.

Do kraja godine biće obezbeđena i dodatna podrška za korisnike koji su ostvarili pravo na podsticaje za organsku biljnu proizvodnju za 2022. godinu, i to u dodatnom iznosu od 3.500 dinara po hektaru, za iste površine za koje su ostvarili pravo na ove podsticaje.

Jedan od bitnijih zadataka u narednom periodu je usklađivanje nacionalnih propisa i izrada zakonodavnog okvira u skladu sa novim propisima EU koji uređuju oblast organske proizvodnje, posebno imajući u vidu da je prošle godine vrednost izvoza organskih proizvoda iz Srbije iznosila blizu 60 miliona evra.

Nezaobilaznu ulogu u daljem razvoju organske proizvodnje ima savetodavni sektor, koji poljoprivrednicima može pomoći u podizanju opšteg nivoa znanja i povećanja konkurentnosti i profitabilnosti proizvodnje.

Кako bi na najbolji mogući način mogli da pomognu poljoprivrednicima, za savetodavce su organizovane i obuke iz organske voćarsko - vinogradarske proizvodnje, ratarsko – povrtarske i organska stočarske proizvodnje, koje će biti završene do kraja godine.

  • Poljoprivredno zemljište je postalo popularno ne samo kod apriori poljoprivrednika, već se i krupni kapital se seli na njive, kako iskoristiti šansu?

- Ministarstvo poljoprivrede i Uprava za poljoprivredno zemljište preduzeli su brojne korake kako bi svim zainteresovanim investitorima dali šansu da ulože kapital u poljoprivrednu proizvodnju na državnim oranicama.

Postupak davanja u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta je u potpunosti digitalizovan, čime je garantovana potpuna transparentnost postupka i onemogućeni svi nezakoniti uticaji na postupak javnog nadmetanja.

Detaljni podaci o poljoprivrednom zemljištu u državnoj svojini u digitalnom obliku dostupni su svakom zainteresovanom investitoru i to bez bilo kakve prethodne registracije preko aplikacije Geoportal koji se nalazi na sajtu Uprave za poljoprivredno zemljište.

Država kao zakupodavac garantuje investitorima na poljoprivrednom zemljištu i pravnu sigurnost. Naime, pre nego što Uprava za poljoprivredno zemljište da odobrenje za investiciona ulaganja vrši se detaljna provera imovinsko-pravnog statusa predmetnog zemljišta.

Na ovaj način se štiti i buduća investicija na državnom poljoprivrednom zemljištu, što je naročito bitno, jer vrednost ulaganja u poljoprivrednu infrastrukturu kao što je na primer podizanje novih vinograda i zasada voća sa sistemima za navodnjavanje, često prevazilazi vrednost samog zemljišta.

  • Takođe, za naše domaće proizvode važi da nam je velika šansa, i prednost na stranim tržištima, da li postoje planovi da se istaknu, izvoze, zaštite dodatno?

- Strateško opredeljenje Ministarstva je da Srbija poveća izvoz visokokvalitetnih prehrambenih proizvoda sa dodatom vrednošću.

Srbija već ostvaruje odlične rezultate u izvozu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Tokom 2021. godine, izvoz je po prvi put dostigao vrednost iznad 4 milijarde evra, a za 10 meseci ove godine taj rekord je već dostignut.

Nešto najbolje što Srbija može da ponudi tržištu su autentični proizvodi.

Imamo kvalitetne mesne prerađevine, sireve, med, maline, šljive i rakiju, kao i vrhunsko vino i to jesu proizvodi po kojima postajemo prepoznatljivi na inostranom tržištu i treba da predstavljaju nacionalne brendove.

Upravo iz tih razloga razvijen je sistem zaštite oznaka geografskog porekla koji doprinosi izgradnji identiteta naših proizvoda, a te oznake istaknute na ambalaži, daju eksluzivnost proizvodu i upućuju kupca na određeni region ili mesto, kao i sve specifičnosti koje taj proizvod poseduje.

Srbija, bogata kulturnim nasleđem i gastronomskim ponudom, ima ogroman potencijal u ovom segmentu. Trenutno imamo 48 poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda (ne računajući vina i jaka alkoholna pića) koji su zaštićeni nekom od oznaka geografskog porekla.

Ministarstvo je, pored postojećih oznaka geografskog porekla, ustanovilo i nacionalnu oznaku višeg kvaliteta „Srpski kvalitet“, a cilj nam je da proizvodi sa tom oznakom budu prepoznati i na tržištima van Srbije.

Takođe, meso i proizvodi od mesa koji su poreklom iz Republike Srbije, u prodajnim objektima obeleženi su grafičkom oznakom „Poreklom iz Srbije“.

  • Da li će biti zakona i unapređenja regulative za male proizvođače, pre svega - vinare, da li će se nešto rešavati...

- U toku je priprema novog Zakona o vinu i drugim proizvodima od grožđa i vina, i to u cilju daljeg razvoja vinogradarstva i vinarstva u Srbiji i usklađivanja sa novim, reformisanim uredbama EU u tom sektoru.

Takođe smo angažovali francuskog eksperta u okviru IPA projekta radi usklađivanja teksta nacrta sa brojnim uredbama EU.

Pošli smo pre svega od potrebe za kreiranjem olakšanih uslova u odnosu na postojeće za proizvođače sa manjim obimom proizvodnje, kao i pružanja mogućnosti subjektima koji se po prirodi svoje osnovne delatnosti ne upisuju u Registar privrednih subjekata (kao što su škole, manastiri, fakulteti..), da obavljaju proizvodnju vina koja je namenjena prometu, odnosno prodaji.

  • Šta vam je najveći izazov u narednom periodu, na čelu ste ogromnog resora?

- Prvi korak će svakako biti uvođenje eAgrara, koji će ubrzati i pojednostaviti proces podnošenja i obrade zahteva i dobijanja subvencija, ali i obezbediti dragocene informacije o realnom stanju u poljoprivredi kako bi država mogla da kreira još bolji ambijent.

Moj najveći izazov kao ministra jeste da naše poljoprivrednike edukujemo kako bi mogli da iskoriste sve šanse koje im mi kao država pružamo.

Borimo se svakodnevno da im obezbedimo što više finansijskih sredstava, kako u nacionalnom budžetu, tako i u okviru IPARD programa, projekta koji realizujemo u saradnji sa Svetskom bankom i aranžmana sa Američkom međunarodnom razvojnom finasijskom korporacijom (DFC).

Ja neću smatrati da dobro radim svoj posao ako ostane novca koji je namenjen poljoprivrednicima, kako u okviru nacionalnih mera, tako i projekata koje realizujemo u saradnji sa stranim partnerima – već naprotiv, bila bih najsrećnija da naši poljoprivrednici sva raspoloživa sredstva potroše do poslednjeg dinara kako bi unapredili svoju proizvodnju i obezbedili bolji život sebi i svojim porodicama.

Takođe, svaka poljoprivredna savetodavna i stručna služba u Srbiji dobiće pojačanje u vidu novih savetodavaca ekonomske struke koji će proći dodatne obuke i pružiti svu potrebnu pomoć poljoprivrednicima pri planiranju proizvodnje, investicija, biznis kalkulacija, ali i prikupljanju sve potrebne dokumentacije i konkurisanju za dobijanje sredstava pre svega u okviru IPARD-a.

  • Koja je vaša novogodišnja želja?

- Našim poljoprivrednicima, kao i svim građanima želim ono što želim i svojoj porodici – pre svega puno zdravlja, kao i da sačuvaju snagu i optimizam u ovim izazovnim okolnostima i svakog dana daju svoj maksimum u svakom segmentu života. Verujem da je to jedini način da svi zajedno budemo bolji i da nam bude bolje.

Video: Znate li šta zapravo znače datumi na namirnicama?

(Telergaf Biznis)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Stanko

    16. decembar 2022 | 16:29

    Svaka vlast je uništavala seljaka ali ova sada je dokusurila da nema dalje. Daleka vam krasna kuća bila.

    27
    0

    Podelite komentar

  • Srdjan

    16. decembar 2022 | 19:30

    Sve uvozite,sta ce vam poljoprivreda. Marketi 90% povrca uvoze. I zasta seljak da radi,za poljoprivredne apoteke i benzinske stanice.

    22
    2

    Podelite komentar

  • Nele

    16. decembar 2022 | 18:48

    Malim poljoprivrednim gazdinstvima do 10 hektara potrebno je namenski povecati subvenciju po hektaru bar pet puta velikim to nije potrebno jer su uhvatili korak sto bi se reklo zamajac i vec zaokruzili proces a nije potrebno naglasavati kako su dosli do vlasnistva ...?, to sve iz razloga zaustavljanja migracije i umiranja sela , zaustaviti razbacivanje para Krkobabicu kroz nazovi program revitalizacije sela kroz poklanjanje kuca konobaricama i ostalim koji kasnije istu izdaju ....novac usmeriti na povecanje subvencija kako bi svaki ar zemlje bio obraden a poljoprovrednici i seljaci zivnuli okrenuli se proizvodnji..

    22
    2

    Podelite komentar