• 5

Petar je osmislio digitalnog pčelarovog šegrta: Prototipom Nišlije oduševljeni i naučnici iz Kenije

, Telegraf Biznis

Ovaj inženjer arhitekture pre dve godine osmislio je prvi hardversko-softverski sistem koji pomaže pčelarima

  • 5
Petar Pejić, Beehold, startap

Foto: Petar Pejić

Sa Petrom Pejićem iz Niša, glavnim izvršnim direktorom firme Beehold, imali smo priliku prvi put da porazgovaramo na raspisivanju poziva za treći po redu program Raising Starts, koji je bio otvoren do 28. decembra prošle godine.

Podsetimo, ovaj program pruža novoosnovanim startapima stručnu i finansijsku podršku za ubrzan rast i razvoj, a među 36 ideja, pre dve godine našla se i Petrova.

Po zanimanju inženjer arhitekture, već sa 15 godina imao je viziju sa svojim prijateljem o "pčelarovom šegrtu", u želji da menjaju pčelarstvo.

Kako je od tehnologije "drvene kutije" došao do prvog hardverskog i softverskog sistema, koji je čak testiran i u dalekoj Keniji, možete pročitati u intervjuu koji je Petar dao za Telegraf Biznis.

  • Na predstavljanju trećeg po redu Raising Starts programa spomenuli ste da ste četvrta generacija pčelara. Da li otud i ideja o pčelarovom asistentu?

- Kako sam od malih nogu u pčelinjaku ovo mi je pomoglo da se upoznam sa procesom pčelarenja i da uvidim probleme sa kojima se pčelari susreću, što je na kraju i rezultiralo rešenjem koje razvijamo - pčelarevom digitalnom asistentu.

  • Imali smo prilike da od Vaših kolega čujemo da im više ideja "nije uspelo" dok su došli do one dobitne. Da li je tako bilo i kod vas?

- Nama je ovo drugi startap koji razvijamo. Prvi, kao i kod kolega koje pominjete nije uspeo, ali smo naučili puno. Najvažnija lekcija nam je bila kako da sami procenimo da li neka ideja ima potencijala da preraste u startap. Koristeći naše znanje i iskustvo procenili smo da ideja za razvoj pčelarevog digitalnog asistenta ima najveći potencijal i krenuli smo u razvoj Beeholda.

  • Da li ste se susretali sa nekim poteškoćama na tom putu, šta je ono što biste preporučili onima koji su tek na početku?

- Svakako, neminovno je da se sretnete sa poteškoćama. Čak se i mi danas srećemo sa njima. Preporuka je krenuti što ranije, možda čak i u srednjoj školi sa razvojem neke svoje ideje i učiti na greškama. Ono što je nama bilo veoma korisno i što nam i dalje pomaže u razvoju i rešavanju dilema sa kojima se srećemo jeste mentorska podrška koju dobijate kao član Naučno tehnološkog parka i deo Raising Starts programa.

  • Često osnivači startapa ističu da im početna ideja nije bila da zarade novac. Da li je to preduslov za uspešan startap?

- Ako pogledate uspešne startapove većini nije bio cilj zarada, već rešavanje problema i rad na nečemu što vole. Međutim novac je neminovan kao merilo uspeha startapa, on će reći koliko dobro vam ide prodaja, da li ste izgradili održivu firmu ili ga nemate više pa morate da zatvorite tu priču.

  • Ipak, od nečega morate prikupiti finansije, kako je Vaš put tekao i koliko su značajni novčani grantovi?

- Svakako su finansije neophodne za razvoj jednog startapa. Pored ogromnog entuzijazma osnivača i volje za rad bez nadoknade uvek vam je potrebno da uložite i sopstveni novac, pogotovo ako pravite hardver poput nas. Nama su od velike pomoći u razvoju bili grantovi koje smo dobili poput: Raising Starts, Mini grants i BOWI i novčane nagrade poput: 2. nagrada za najbolju tehnološku inovaciju, Pobednici Tech Boost programa, Pobednici AIBC pitch takmičenja.

 

  • Šta u stvari predstavlja pčelarov asistent?

- Beehold jeste pčelarov digitalni asistent baziran na veštačkoj inteligenciji. On na osnovu prikupljenih podataka iz košnice upozorava pčelara na potencijalne probleme i daje preporuke za pravilno pčelarenje.

- Korisnik dobija svog ličnog asistenta koji trenutno smanjuje potrebu za ručnim nadzorom košnica, zahvaljujući pravovremenim upozorenjima i preporukama za pravilno pčelarenje. Dok ultimativno težimo tome da asistent postane toliko dobar i da u potpunosti ukloni potrebu za otvaranjem košnica, čime bi pčelar mogao uz isti rad da brine o duplo većem broju košnica i ostvari značajno veću zaradu. Istovremeno bi značajno manje uznemiravali pčele, smanjenjem broja otvaranja košnica i poboljšali njihovo zdravlje i snagu pravovremenim akcijama.

- Kako bi sistem funkcionisao potrebni su podaci o košnici dobijeni sa našeg ili bilo kog drugog uređaja. Prva šire dostupna verzija našeg uređaja biće dostupna pčelarima ove godine.

  • Kažu da je jedan od preduslova za uspešan startap da možete i globalno da ga ponudite, a vi ste to uspeli. Kako ste ostvarili saradnju sa Kenijom i kakve su tamnošnje reakcije?

- Jako je bitno da kao startap gradite proizvod za globalno tržište, pogotovo ako je vaše domaće tržište malo poput našeg. U toku razvoja našeg sistema, zbog toga što je pčelarenje sezonski posao nismo mogli da testiramo naš drugi prototip u Srbiji pošto je bio završen u decembru 2021. Tako da smo uspeli da uspostavimo kontakt i saradnju sa međunarodnim Institutom za proučavanje fiziologije insekata i njihovom laboratorijom za pčelarstvo koja se nalazi u Keniji, gde pčelarska sezona traje čitave godine.

- Naš uređaj u Keniji je omogućio kontinualno testiranje i prikupljanje podataka, što je prema rečima njihovih stručnjaka prvi put u istoriji rezultovalo konkretnim dokazima za izvesna ponašanja pčela na dnevnom nivou, koji su do sada bili samo pretpostavke.

Kada smo se sreli krajem novembra, Pejić i njegov tim imali su deset korisnika, a kako nam je sada rekao, u ovoj godini isporučiće još 34 uređaja domaćim pčelarima.

Video: Iz ove zemlje dolazi 92% lažnog meda: Evo kako da utvrdite da li je fejk

(Telegraf Biznis)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Vapaj

    6. januar 2023 | 09:17

    Zbogom ljudi- sve manje poslova ce biti Za 10-15 god roboti ce 50% uzeti trziste😪😪😪😪😪😪😪

    9
    9

    Podelite komentar

  • Перагеније

    6. januar 2023 | 14:55

    "oduševljeni i naučnici iz Kenije" - Е ако је тако, онда у реду...

    2
    3

    Podelite komentar

  • Igor

    7. januar 2023 | 16:13

    Dal ima nešto a da se programeri nisu umešali... Postoji nešto što se zove živa komunikacija sa živim bićima,nešto što softver nikad neće moći da shvati.U pčelarstvu ima toliko caka i zavrzlama da je pored znanja (koje softver moze da savlada) neophodno imati i "osećaj",nešto što softver bojim se neće moći da ukapira nikada.

    1
    1

    Podelite komentar