Skoro 30% ljudi je siromašno: Doručkuju u kamionu, ali ove prelepe fotografije farmera obilaze svet

Egipat nastavlja da se bori sa rastućom inflacijom usred dramatičnog pada svoje valute, dok se mnogi Egipćani bore da izađu na kraj sa povećanjem cena, saopštio je u utorak državni biro za statistiku, a prenosi AP.

Državna Centralna agencija za mobilizaciju i statistiku objavila je podatke koji pokazuju da je godišnja inflacija iznosila 21,9 odsto prošlog meseca, u odnosu na 19,2 odsto u novembru.

To je ogroman skok, u poređenju sa 6,5% u decembru 2021, pre nego što je inflacija naglo porasla lani, nakon izbijanja rata u Ukrajini. Posledice rata su se pokazale kao fatalne za brojne svetske ekonomije.

Cene u Egiptu su porasle u mnogim sektorima, od prehrambenih artikala i medicinskih usluga do stanovanja i nameštaja. Cene hrane su u decembru, u proseku, porasle za 4 odsto, a na listi prednjače voće i mlečni proizvodi sa skokovima od 7,6 i 6,4 odsto.

Povećana inflacija je, svakako, nanela velika opterećenja potrošačima, dodaje AP, a posebno domaćinstvima sa nižim prihodima. Skoro 30% Egipćana živi u siromaštvu, prema zvaničnim podacima.

Džejson Tuvej, analitičar Capital Economics-a, londonskog servisa koji pruža detaljnu ekonomsku analizu, rekao je da je skok inflacije najveći od kraja 2017. i da se očekuje još povećanja cena.

- S obzirom da je egipatska funta još više oslabila od početka godine, inflacija će nastaviti da raste u narednim mesecima - rekao je on.

Većinu od - više od 104 miliona stanovnika Egipta - pogodilo je povećanje cena, otkako je vlada 2016. započela ambiciozni program reformi kako bi "preuredila" narušenu ekonomiju zemlje. Taj program je uključivao "bolne" mere štednje poput flotacije egipatske funte i smanjenja subvencija za gorivo, vodu i struju.

Ekonomija Egipta je, takođe, teško pogođena pandemijom kovida-19 i posledicama rata u Ukrajini.

Ova afrička država je, inače, najveći svetski uvoznik pšenice, a najveći deo uvoza tradicionalno dolazi iz istočne Evrope. O tome smo pisali još u martu prošle godine, spomenuvši čuveni egipatski hleb.

Šok za stanovništvo

Predsednik Abdel Fatah Said Husein Halil al-Sisi je u ponedeljak opisao situaciju kao "veoma tešku", pozivajući ljude da, ipak, veruju njegovoj administraciji.

Vlada je nastojala da obuzda državnu potrošnju, zaustavila je implementaciju novih skupih projekata koji troše stranu valutu i ​​naredila državnim agencijama da se upuste u mere štednje, navodi dalje AP.

Odluke Centralne banke u poslednjih nekoliko meseci da podigne svoju glavnu kamatnu stopu i devalvira egipatsku funtu izazvale su ekonomski šok koji je pogodio milione.

Ljudi sada smatraju da im je ušteđevina na "niskom nivou", u odnosu na to kako su troškovi života rasli.

Mere su imale za cilj da suzbiju rastuću inflaciju i da se ispune zahtevi Međunarodnog monetarnog fonda za zajmom za spasavanje usled nedostatka deviza. Prošlog meseca, Centralna banka Egipta je objavila da ima za cilj da smanji inflaciju na oko 7% do četvrtog kvartala 2024. godine, iako nije jasno kako će se to dogoditi usred trenutnih trendova.

MMF je odobrio paket podrške Egiptu od 3 milijarde dolara nakon niza reformi, uključujući devalvaciju valute zbog koje je funta izgubila više od 40 odsto vrednosti u odnosu na dolar od marta 2022.

(Telegraf Biznis)