Vreme čitanja: oko 2 min.
Otporna i nezahtevna biljka sa dobrim rodom: Poznata cena pitomog "plavog zlata" ove sezone
Vreme čitanja: oko 2 min.
Saksije se smeštaju na agrotekstilnu foliju koja u redovima prekriva zemlju
U Žitorađu, kod Vladičinog Hana, Dejan Ristić je pre nekoliko godina zasadio prvu plantažu pitome borovnice u saksijama u ovoj opštini.
Na skoro dva i po hektara plantaža, on uzgaja kupinu i borovnicu. Sadnice borovnice su dvogodišnje, svako stablo se sadi posebno, u veliku saksiju, u odgovarajući supstrat.
Pre četri godine, Ristić je započeo proizvodnju sa 2.200 sadnica sertifikovane sorte đuk, uvezene iz Holandije, da bi kasnije zasadio još 4.000 komada.
- Odlučio sam se za borovnicu jer zemljište ne odgovara malini, koju ljudi ovde najčešće biraju. Borovnica, sem sadnje, nije previše zahtevna biljka za uzgoj, a sortu đuk sam odabrao zbog toga što je pogodna za transport i, uopšte, otporna je biljka - priča Ristić.
Saksije se smeštaju na agrotekstilnu foliju koja u redovima prekriva zemlju.
- To je najteži deo posla. Za one koji bi se oprobali u njemu, treba reći da kao i kod svih voćnih zasada, i ovde ima još mnogo truda i ulaganja. Neophodan je sistem za navodnjavanje kap po kap, prihrana i zaštita, rezidba i velika finansijska ulaganja. Sadnja jeste najteža, ali obaveza u zasadu ima kao i kod bilo kog drugog voća. Cena sadnje je oko 10 evra po sadnici, ne računajući berbu za koju angažujemo radnike - priča Dejan Ristić.
Tako zasađene dvogodišnje sadnice borovnice, kako kaže, prve plodove daju već u trećoj godini. Kada stabla u petoj godini dostignu puni rod, svako će u proseku imati oko pet kilograma.
Problema oko otkupa nema, jer je ponuda u Srbiji je za sada ograničena, a podizanje celog zasada borovnice od 6.220 sadnica - porodica Ristić je sama finansirala.
Subvencije koje će dobiti od države, naredne za ovu godinu, iznose 40 odsto od cene sadnice. Pored toga, imaju pravo i na povraćaj dela sredstava za sistem za navodnjavanje, koji je u ovom slučaju na daljinsko upravljanje i štedi dosta vremena, jer iz kuće upravljaju njime.
- Rod sam isporučio jednoj hladnjači iz Topole i za naredni period takođe ću imati obezbeđen plasman. Cena varira od 550 dinara po kilogramu na početku sezone, pa do 350 na kraju. Berba traje tokom celog juna - dodaje Ristić.
Video: Kako i zašto se orezuju maline i kupine?
(Slađana Tasić)
Video: Edina je najmlađa vlasnica škole jahanja u Srbiji
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
FANTOM(68)
Borovnica veličine klikera nije borovnica. Otvorite Vikipediju pa pročitajte šta u njoj piše o borovnica. Ovo je proizvod genetski modifikovan za kvantitativnu proizvodnju a o kvalitetu da se ne lažemo. Još da doživim da i ribizla se genetski modifikuje pa da pljunem na vašu budućnost. Jedemo piletinu, govedinu i svinjetinu koja bel' dan , pašnjak, voćnjak, travu u dvorištima nije videla a ljusku od jajeta čekićem razbijamo sa koliko kalcijuma ih kljukamo u raznim galofacima. Jagnjetinu sa Peštera, Romanije i Jahorine davaj a ne ovu koja pored auto-puta pase barsku smrdljivu travu. Jagnje od 25-30 kg. žive vage a ne ovčetinu ili bravetinu od 50 pa nadalje kila. Dokle bre više da se trujemo i varamo se?
Podelite komentar
#
Borovnica je prevaziđena voćka, već godinama joj je cena sve niza i niza. I vi sto se ložite na nju, jako malo joj fali da bude ispod granice isplativosti. Tako da, mozda mi živimo u beogradskim soliterima, ali nismo ovce za šišanje.
Podelite komentar
Bg
Nezahtevna??
Podelite komentar