Otporna i nezahtevna biljka sa dobrim rodom: Poznata cena pitomog "plavog zlata" ove sezone
U Žitorađu, kod Vladičinog Hana, Dejan Ristić je pre nekoliko godina zasadio prvu plantažu pitome borovnice u saksijama u ovoj opštini.
Na skoro dva i po hektara plantaža, on uzgaja kupinu i borovnicu. Sadnice borovnice su dvogodišnje, svako stablo se sadi posebno, u veliku saksiju, u odgovarajući supstrat.
Pre četri godine, Ristić je započeo proizvodnju sa 2.200 sadnica sertifikovane sorte đuk, uvezene iz Holandije, da bi kasnije zasadio još 4.000 komada.
- Odlučio sam se za borovnicu jer zemljište ne odgovara malini, koju ljudi ovde najčešće biraju. Borovnica, sem sadnje, nije previše zahtevna biljka za uzgoj, a sortu đuk sam odabrao zbog toga što je pogodna za transport i, uopšte, otporna je biljka - priča Ristić.
Saksije se smeštaju na agrotekstilnu foliju koja u redovima prekriva zemlju.
- To je najteži deo posla. Za one koji bi se oprobali u njemu, treba reći da kao i kod svih voćnih zasada, i ovde ima još mnogo truda i ulaganja. Neophodan je sistem za navodnjavanje kap po kap, prihrana i zaštita, rezidba i velika finansijska ulaganja. Sadnja jeste najteža, ali obaveza u zasadu ima kao i kod bilo kog drugog voća. Cena sadnje je oko 10 evra po sadnici, ne računajući berbu za koju angažujemo radnike - priča Dejan Ristić.
Tako zasađene dvogodišnje sadnice borovnice, kako kaže, prve plodove daju već u trećoj godini. Kada stabla u petoj godini dostignu puni rod, svako će u proseku imati oko pet kilograma.
Problema oko otkupa nema, jer je ponuda u Srbiji je za sada ograničena, a podizanje celog zasada borovnice od 6.220 sadnica - porodica Ristić je sama finansirala.
Subvencije koje će dobiti od države, naredne za ovu godinu, iznose 40 odsto od cene sadnice. Pored toga, imaju pravo i na povraćaj dela sredstava za sistem za navodnjavanje, koji je u ovom slučaju na daljinsko upravljanje i štedi dosta vremena, jer iz kuće upravljaju njime.
- Rod sam isporučio jednoj hladnjači iz Topole i za naredni period takođe ću imati obezbeđen plasman. Cena varira od 550 dinara po kilogramu na početku sezone, pa do 350 na kraju. Berba traje tokom celog juna - dodaje Ristić.
Video: Kako i zašto se orezuju maline i kupine?
(Slađana Tasić)
Video: Er Srbija leti direktno do Šangaja: Prvi let za Kinu iz Beograda
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
FANTOM(68)
Borovnica veličine klikera nije borovnica. Otvorite Vikipediju pa pročitajte šta u njoj piše o borovnica. Ovo je proizvod genetski modifikovan za kvantitativnu proizvodnju a o kvalitetu da se ne lažemo. Još da doživim da i ribizla se genetski modifikuje pa da pljunem na vašu budućnost. Jedemo piletinu, govedinu i svinjetinu koja bel' dan , pašnjak, voćnjak, travu u dvorištima nije videla a ljusku od jajeta čekićem razbijamo sa koliko kalcijuma ih kljukamo u raznim galofacima. Jagnjetinu sa Peštera, Romanije i Jahorine davaj a ne ovu koja pored auto-puta pase barsku smrdljivu travu. Jagnje od 25-30 kg. žive vage a ne ovčetinu ili bravetinu od 50 pa nadalje kila. Dokle bre više da se trujemo i varamo se?
Podelite komentar
#
Borovnica je prevaziđena voćka, već godinama joj je cena sve niza i niza. I vi sto se ložite na nju, jako malo joj fali da bude ispod granice isplativosti. Tako da, mozda mi živimo u beogradskim soliterima, ali nismo ovce za šišanje.
Podelite komentar
Bg
Nezahtevna??
Podelite komentar