"Cene hrane u padu na globalnom nivou, ali i dalje visoke": Koji su izazovi za domaće tržište?

Globalne cene hrane pale su za 20,5 odsto u odnosu na njihov maksimum pre godinu dana, objavila je danas Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).

- Indeks cena hrane je pao 12. uzastopni mesec u martu i u proseku iznosio 126,9 poena, što je za 2,1 odsto manje u odnosu na prethodni mesec i 20,5 odsto ispod svog maksimalnog nivoa iz marta 2022, usled veće ponude, smanjene potražnje za uvozom i proširenja Crnomorske inicijative za žito - navodi se u saopštenju.

Teme za vas

Indeks cena žitarica opao je za 5,6 odsto u odnosu na februar, pri čemu su međunarodne cene pšenice pale za 7,1 odsto, pod pritiskom snažnog prinosa u Australiji, poboljšanih uslova useva u Evropskoj uniji, visokim zalihama iz Ruske Federacije i tekućim izvozom iz Ukrajine.

U saopštenju FAO se dodaje da su svetske cene kukuruza pale za 4,6 odsto, delom zbog očekivanja rekordne žetve u Brazilu, dok su cene pirinča pale za 3,2 odsto.

Indeks cena biljnog ulja u proseku je 3 odsto niži u odnosu na prethodni mesec i 47,7 odsto ispod nivoa iz marta 2022. godine, pošto su velike svetske zalihe i smanjena globalna uvozna potražnja smanjili kotacije soje, uljane repice i suncokretovog ulja.

S druge strane, rast cena palminog ulja, posledica je nižih nivoa proizvodnje u jugoistočnoj Aziji zbog poplava i privremenih ograničenja izvoza koje je uvela Indonezija.

- Povećanje cena je uglavnom rezultat zabrinutosti zbog smanjene globalne dostupnosti šećera u sezoni 2022/23, nakon opadajućih perspektiva proizvodnje u Indiji, Tajlandu i Kini. Međutim, pozitivni izgledi za useve šećerne trske u Brazilu, ograničili su pritisak na povećanje svetskih cena šećera - saopštila je ta organizacija.

FAO indeks cena mlečnih proizvoda opao je za 0,8 odsto u martu, pri čemu su cene putera skočile zbog veće uvozne potražnje, dok su cene sira pale zbog većih zaliha kod vodećih izvoznika.

Nasuprot tome, indeks cena šećera porastao je za 1,5 odsto od februara na najviši nivo od oktobra 2016. godine, odražavajući zabrinutost zbog opadanja proizvodnje u Indiji, Tajlandu i Kini.

Pozitivni izgledi za žetvu šećerne trske u Brazilu ograničili su pritisak na povećanje cena, kao i pad međunarodnih cena sirove nafte, što je smanjilo potražnju za etanolom.

Foto: Shutterstock

Cene mesa u blagom porastu

FAO indeks cena mesa je blago porastao, za 0,5 odsto. Međunarodne kotacije goveđeg mesa su porasle, pod uticajem rasta internih cena u Sjedinjenim Američkim Državama, dok su cene svinjskog mesa porasle zbog povećane potražnje u Evropi uoči praznika.

U anketi koju je Telegraf Biznis sproveo, čak 33 odsto sugrađana reklo je da ne kupuje uopšte govedinu iz dva razloga.

Uprkos izbijanju ptičjeg gripa u nekoliko velikih zemalja izvoznica, svetske cene živinskog mesa pale su deveti mesec zaredom zbog smanjene globalne potražnje za uvozom.

- Iako su cene pale na globalnom nivou, one su i dalje veoma visoke i nastavljaju da rastu na domaćim tržištima, što predstavlja dodatne izazove za bezbednost hrane. Ovo se posebno odnosi na zemlje u razvoju koje uvoze hranu, gde je situacija pogoršana depresijacijom njihovih valuta u odnosu na američki dolar ili evro i rastućim teretom duga - naglasio je glavni ekonomista FAO Maksimo Torero.

U Izveštaju o ponudi i potražnji žitarica, koji je takođe objavljen danas, FAO je povećao prognozu za svetsku proizvodnju pšenice u 2023. godini, koja je sada određena na 786 miliona tona, što bi bilo 1,3 odsto ispod nivoa iz 2022. i drugi najveći ostvareni rezultat.

U Aziji se očekuju skoro rekordne posejane površine, dok suvi uslovi utiču na severnu Afriku i južnu Evropu.

Očekuje se da će svetske zalihe žitarica do kraja sezone 2022/2023 pasti za 0,3 odsto sa početnih nivoa na 850 miliona tona.

Predviđa se da će se svetska trgovina žitaricama u 2022/23. godini smanjiti za 2,7 odsto sa nivoa 2021/22. na 469 miliona tona.

Pad uglavnom odražava očekivanja smanjenja trgovine krupnim žitaricama, dok se očekuje rast globalne trgovine pšenicom. Predviđa se da će međunarodna trgovina pirinčem 2023. godine opasti za 5,2 odsto ispod rekordno visokog nivoa iz 2022. godine.

(Telegraf Biznis)