Vodeći proizvođač piletine vratio antibiotike u svoju proizvodnju: Kakvo meso jedemo?

Ako je neko meso prošlo određene kontrole, te je bezbedno za ljudsku upotrebu, to svakako ne znači da je najzdravije i najkvalitetnije; a mesa koje je puno hormona, antibiotika i aditiva danas je, nažalost, pregršt. Na sve to, treba istaći da globalno vlada nestašica mesa, posebno određenih sorti, dok cena nastavlja da raste.

Recimo, američka multinacionalka Tajson (Tyson), specijalizovana za proizvodnju mesa (piletine, govedine, svinjetine), objavila je nedavno da će ponovo početi da koristi određene antibiotike u svom mesu, tačnije u piletini.

Teme za vas

Ta vest je osvanula osam godina nakon što je gigant objavio planove o odustajanju od određenih lekova u nekim od svojih proizvoda i na ambalaže stavio oznaku "bez antibiotika".

Kompanija je saopštila da antibiotici koje planira da koristi u proizvodnji pilića nisu "važni za lečenje ljudi", ali se postavlja pitanje da li je taj argument relevantan i adekvatan?

Upotreba antibiotika u hrani je bila pod intenzivnim ispitivanjem poslednjih godina, jer su neke bakterije postale sve otpornije na tretmane, kao rezultat česte izloženosti ovim lekovima. Otprilike polovina američkih uzgajivača živine koristi neki oblik antibiotika, kako bi pomogli da pilići budu zdravi, ističe se.

Uz to, ne treba zaboraviti na hormone kojima se pilići, narodski rečeno, kljukaju. Na mnogim farmama pilića, životinje se uzgajaju u prenaseljenim i nehigijenskim uslovima i mogu biti sklone bolestima, navode iz kompanije, objašnjavajući time svoju odluku da ponovo uvedu antibiotike u tretiranju pilića.

- U Tajson Fudsu svoje odluke zasnivamo na dobroj nauci i evoluirajućem razumevanju najboljih praksi koje utiču na naše kupce, potrošače i životinje o kojima brinemo - rekao je portparol kompanije u saopštenju. Shodno tome, piletina ovog brenda će do kraja 2023. godine početi da koristi oznaku "bez antibiotika važnih za ljudsko zdravlje".

Taj standard, koji su priznali USDA i Svetska zdravstvena organizacija, dozvoljava upotrebu antibiotika koji nisu ključni za lečenje ljudskih bolesti.

Foto: Shutterstock

Ali, kako navodi CNN, prelazak na upotrebu nekih antibiotika označava odstupanje od stava kompanije iz 2015. godine, kada je Tajson rekao da će raditi na tome da eliminiše antibiotike iz proizvodnje krilca, grudi i pilećih nagetsa. U to vreme, Tajson je govorio da je zabrinut zbog porasta bakterijskih infekcija otpornih na antibiotike kod ljudi i da želi da pruži svoj doprinos u smanjenju potrošnje antibiotika u te svrhe.

Ova tema nas je po ko zna koji put navela da se zapitamo:

Kakvo (pileće) meso, zapravo, konzumiramo?

Na Balkanu, i konkretno u Srbiji, meso je jedna od najzastupljenijih namirnica, bez koje milioni ne mogu zamisliti dan, posebno ručak. Konzumiramo gotovo sve vrste mesa, ali uglavnom pileće i svinjsko.

I u vreme najveće krize, ankete pokazuju da se naši ljudi retko odriču mesa, te da se ono na trpezi nađe barem jednom nedeljno - imajte na umu da je to minimum.

Za početak, treba imati u vidu da je piletina veoma osetljivo meso, pogotovo u letnjem periodu, pa bi trebalo pojačati i inspekcije i kontrole.

Uprkos sve lošijem kvalitetu mesa, na svetskom planu, potrošnja živine po glavi stanovnika nastavlja da raste. Prema podacima RZS-a iz 2019, iznosi oko 14,8 kilograma po čoveku, a građanin Srbije u proseku pojede više od 40 kg mesa u jednoj godini.

Od toga, na pileće meso "odlazi" 17,3 kilograma.

Dakle, to je ogromna količina hrane, i to samo te jedne vrste, koja je neretko puna hormona i antibiotika, zavisno od toga gde kupujete. Naravno da je uvek preporuka kupiti meso od seljaka, provereno i bez aditiva, ali su te količine ograničene i nisu dostupne većem delu nacije. Poražavajuće je to da piletinu konzumiramo u tako velikoj količini, a da ta vrsta mesa - istovremeno - sadrži najviše aditiva i lekova poput antibiotika.

Neke kompanije su u dosluhu sa stručnjacima sa Veterinarskog fakulteta, u nastojanju da kreiraju poseban koncept ishrane u uzgoju pilića, kako bi meso koje nude bilo zdravija i kvalitetnija opcija na tržištu. Međutim, time se problem rešava samo donekle: eliminisanje antibiotika u uzgoju i tovu pilića ne znači i eliminaciju hormona i aditiva, dok sa druge strane, nisu svi proizvođači spremni da ulažu u takvu vrstu proizvodnje.

Ono što se dodaje u mesu, kako bi se izbegla mogućnost korišćenja antibiotka u terapijske svrhe, jesu probiotici, prebiotici, fitobiotici, adsorbenat mikotoksini i tome slično, jer stručnjaci napominju da životinja - samo ako je zdrava i negovana - može da ispolji svoj pun genetski potencijal.

Ideja je, naime, da poboljšana ishrana pilića podstakne njihov imuni sistem, i tako poveća ukupnu svarljivost hrane koju unose, što bi trebalo da direktno utiče i na smanjenje emisije štetnih gasova. Ipak, činjenica je da industrija hrane, kao i industrija papira, ostaju pri vrhu liste najvećih svetskih zagađivača.

(Telegraf Biznis)