Hrvatska poljoprivreda u teškoj krizi: EU zabrinuta, samo 5,5 odsto zaposlenih zarađuje od proizvodnje hrane

Poljoprivredna proizvodnja u Evropskoj uniji sve je važnija, a rezultati u proizvodnji svih vrsta hrane su sve bolji. Osim u Hrvatskoj. U ovoj zemlji - rezultati su iz godine u godinu - sve gori. 

Poljoprivreda je u Hrvatskoj nekad bila najvažnija privredna grana, ali je to mesto preuzeo turizam. Kolika je kriza poljoprivrede u ovoj zemlji govori i podatak da je pre 18 godina svaki deseti stanovnik bio poljoprivredni proizvođač. Danas? Samo 5,5 odsto zaposlenih radi na proizvodnji hrane.

Teme za vas

Interesantan podatak je da zvanični Zagreb nije zapostavio poljoprivredu. Naprotiv: radi se o najviše subvencionisanoj delatnosti u Hrvatskoj, ali i u EU. Kad smo već kod toga, Evropska unija izdvaja značajna sredstva za pomoć poljoprivredne proizvodnje u zemljama koje su nove članice ove zajednice. Druge zemlje su tu pomoć iskoristile. Hrvatska - nije.

Ukupna proizvodnja poljoprivrede 2022. u Hrvatskoj je bila za 5.52 odsto manja nego 2010. Uz Hrvatsku, pad poljoprivredne proizvodnje zabeležen je samo u Rumuniji, ali je u istom rasponu (od 2010 do 2022) ukupni pad samo 2.22 odsto. Za razliku od te dve zemlje, Poljska je uvećala svoju proizvodnju za 68.4 odsto, Litvanija za 65,41 odsto, Letonija za 59,6 odsto, a Estonija za 46,45 odsto. Ozbiljan rast poljoprivredne proizvodnje zabeležen je i u Mađarskoj (38,86), Češkoj (37,44) i Slovačkoj (30,08).

Zašto hrvatska poljoprivreda propada?

Jedan od razloga niske produktivnosti su - usitnjeni posedi: 40 odsto poljoprivrednih poseda u Hrvatskoj je manje od 2 hektara, 30 odsto poseda ima od 2 do 4,9 hektara, a samo 15 odsto je veličine od 5 do 9.9 hektara. Čak 92 odsto poljoprivrednih poseda u toj zemlji je manje od 20 hektara, a nepunih 3 odsto je veće od 100 hektara, navodi u opširnoj analizi hrvatski portal Index.

Ukrupnjavanje poseda je glavni trend na nivou Evropske unije, u kojoj posedi manji od 100 hektara - nestaju. Štaviše, veliki posedi (50+ hektara) su u poljoprivredno najproduktivnijim državama EU - pravilo. Svaki treći posed u Nemačkoj je veći od 50 hektara. U Hrvatskoj - tek svaki 34-ti.

Hrvatska je u samom dnu Evropske unije i po broju grla stoke na farmi. Najveće prosečne veličine farmi bile su u Danskoj (243 grla), Holandiji (199 grla) i Belgiji (168 grla). S druge strane, u Hrvatskoj i Rumuniji  prosečan broj grla je ispod 10.

Jedno je sigurno: za loše rezultate ne može se okriviti politika. Naprotiv: subvencije za poljoprivrednike su u budžetu EU najveća stavka. Zajednička poljoprivredna politika najveći je pojedinačni trošak EU, činila je 23.6 posto ukupnih troškova 2021. U Hrvatskoj skoro 45 posto prihoda poljoprivrednih jedinica dolazi iz EU sredstava, što je više od proseka u uniji, prenosi hrvatski portal.

(Telegraf Biznis)