Skromni prinosi bagremovog meda, pčelari iz Mačve"spasavaju" pašu i sele košnice u planine

Zbog hladnog vremena i kiša u vreme cvetanja bagrema, pčele skoro da nisu ni "radile", zbog čega su smanjeni prinosi najkvalitetnijeg i na tržištu najskupljeg bagremovog meda.

- Ponovile su se loše godine, nije katastrofa kao 2019., ali 10 do 12 kilograma po košnici, koliko se izvrca, je vrlo malo. Bagremova paša je prva i najvažnija i evo već treću godinu je slaba. Temperature su ispod proseka, a bagrem najbolje medi na 25 do 27 stepeni. Zato nije čudo što su košnice poluprazne - kaže Momčilo Lacković, najstariji pčelar u Srbiji, prisećajući se godina kada je po košnici dobijao od 20 do 40 kilograma bagremovog meda.

Teme za vas

U nameri da spasu bagremovu pašu pčelari iz Mačve preseljavaju košnice u okolinu Krupnja i Ljubovije gde bagrem kasnije cveta i pronalaze mesta na kojima nije izmrzao. Transport u planinske predele dodatno košta, što bi uz smanjeni prinos moglo da utiče na poskupljenje meda koji se još uvek prodaje po 1.000 dinara za kilogram.

Lacković je ocenio da promenjena klima poslednjih godina ne utiče nepovoljno samo na prinos meda, već ozbiljno ugrožava pčelarstvo.

- Prošlogodišnja suša je ove zime izazvala pomor pčela u celoj Srbiji. Zbog nedostatka polena pčelinja društva nisu mogla da spreme zimsku pčelu i nahrane je dovoljno da prezimi. U mom pčelinjaku je 30 odsto košnica stradalo, a preživelo blizu 100 - kazao je Lacković.

(Telegraf Biznis)