Kremasti med uljane repice, lekovita perga i tajna organskog proizvoda: Ovako izgleda medni svet Batinića

Zelene se polja pitome banatske ravnice, još je proleće pa se mogu videti i čitava cvetna polja. Ono što ne vidimo kroz prozor i što je u svoj ovoj lepoti skriveno, jesu vredne pčelice koje marljivi domaćini ostavljaju na ispašu.

Da li ste ikada okusili med koji nastaje od uljane repice? Ili onaj koji tvore produkti biljne vaši. Možda ste ipak za "siguricu" livadski ili bagremov med ili malo jaču aromu lipe.

Teme za vas

Braća Darko i Dejan Batinić iz Lazareva kod Zrenjanina jedni su od onih domaćina koji po raznim krajevima Banata ostavljaju svoje košnice, njih oko 250, a u svom domu prave čudesnu poslasticu. Med je hrana, a ne lek, kako se kod nas često percipira, kaže nam Darko.

Da od ovog posla, uz malu podršku, može da se živi kao u malom raju, pokazali su nam kada su otvorili vrata svog doma!

Med koji nam je izneo na degustaciju raspametio je sva čula.

Kremasti med uljane repice

Najneobičniji med koji smo probali je onaj od uljane repice. Teško je objasniti ovaj kremast ukus koji, da smo osetili s povezom na očima, nikad ne bismo povezali s medom.

"Ljudi se ili oduševe kada probaju taj med ili im se uopšte ne dopadne. Tu nema sredine", pričaju nam.

Dok se kremasta struktura topila pod jezikom zaista smo bili pomalo zbunjeni - kakav je to med? Nežne, gotovo penaste strukture, bez očekivane medne arome, ovaj proizvod definitivno je poseban i rado bismo njime zasladili neki zdravi desert.

Šta je perga

Ono što nam je posebno privuklo pažnju jeste perga, neobične gromuljice polena koje se vade iz košnica. To više nije samo polen, već su mu dodati i fermenti iz pljuvačnih žlezda. Na pergu stavljaju tanak sloj meda i tako konzerviraju polen, koji se fermentiše.

Perga, Foto: Mateja Beljan

Ukus je blag i prijatan, ali svaka gromuljica se pomalo razlikuje po svojoj aromi i nijansi kiselosti i slatkoće. Možete da zaboravite na žvake i mentol bombone, a ono što su braća Batinić otkrili je da će kod većine ljudi ovaj proizvod značajno smanjiti akutnu alergiju na polen.

"Eksperimentisali smo i došli do zaključka da ova perga fantastično deluje na alergiju, ko ima alergiju na polen. Slučajno smo došli do tog zaključka i napravio sam granične koncentracije gde sam našao koncentraciju koja deluje i daje efekat već za dvadesetak minuta. Neki ljudi, koji su mnoge preparate probali, dođu i probaju pergu iz očaja i oduševe se kada vide rezultat", tvrdi Darko.

Darko Batinić, Foto: Mateja Beljan

Ali pre nego što smo probali med, morali smo da se oprobamo u vrcanju. Da bi se med oslobodio iz košnice najpre se skida vosak, koji smo lagano strugali nožem i posebnom viljuškicom. Sa voskom odlazi i deo meda, pa je potrebno izdvojiti ga u posebnom procesu. Ipak, ono što ostaje u samom ramu košnice je čist med.

Da bi se ovaj porces odradio potrebna je energija, a Batinići su se odlučili da to bude obnovljiva, solarna energija.

Rad i posvećenost Darka Batinića prepoznala je NLB Komercijalna banka, koja je nagradila ovog mladog pčelara u okviru NLB Organic konkursa. Konkurs je otvoren i ove godine, i za vredne nagrade, ukupnog iznosa od 3 miliona dinara, mogu se prijaviti svi organski proizvođači proizvođači i prerađivači sa registrovanim poljoprivrednim gazdinstvom, koji su sertifikovani ili su u procesu sertifikacije za organsku proizvodnju. Takođe, mogu se prijaviti i proizvođači ili prerađivači sa grupnim sertifikatom i ugovorom sa organizatorom proizvodnje.

Zašto organski med?

Kakav je to organski med? On je značajno skuplji, a razlikuje se od konvencionalnog po tome gde se pčele vode na ispašu.

"Organske imaju ispašu u Beloj Crkvi na imanju koje ima 2.800 hektara u organskoj proizvodnji. Kod njih imamo organsku uljanu repicu i suncokret. Idu na lipovu pašu i idu u pojasu Tise, takođe. Konvencionalne pčele idu na komercijalne parcele uljane repice i suncokreta, bagrem idemo zavisi od terena, obično južno od Dunava", priča nam Darko koji ima oko 250 košnica.

Razlika u ukusu najprimetnija je upravo kod meda uljane repice. Nije to zbog toga što se neke neorganske materije koje se u poljoprivredi koriste bukvalno osete čulom ukusa i mirisa, već je je razlog ove pojave činjenica da tamo gde se uljana repica tretira nema korova, pa je samim tim i ukus specifičniji. Ipak, tamo gde je gajenje biljaka organsko, nije moguće ukloniti druge biljke, pa su pčele u prilici da koriste i različit polen.

(Telegraf biznis)