"Dva dana radiš, dva odmaraš“: Jusuf nudi platu od skoro 900 evra ali radnika ni za lek - svi beže od štale

Iako je tehnologija na farmi moderna, izmuzišta automatizovana, a radni uslovi mnogo bolji nego što većina zamišlja ovaj posao, i ovde se suočavaju sa najvećim izazovom: pronalaskom kvalitetne radne snage.

Ni jedna od najvećih govedarskih farmi u Bosni i Hercegovini, Arifagić Investment iz Kozarca, ne pronalazi lako radnike. Vlasnik, Jusuf Arifagić, nastoji da održi proizvodnju, uprkos nestabilnom ambijentu u kojem se nalazi domaća poljoprivreda.

Teme za vas

- Zaposlio bih odmah tri radnika. Imam radna mesta u izmuzištu i u štali“, kaže Arifagić, dodavši da je sve teže pronaći ljude koji žele da rade i koji mogu savladati osnovna znanja potrebna na modernoj farmi, gde su poslovi daleko od teškog fizičkog rada, piše „Agroklub“.

Dva dana radna, dva slobodna

Organizacija posla, dodaje, više je nego korektna. Radnici u izmuzištu rade dva dana, pa imaju dva slobodna.

Dolaze ujutro u 06.00 sati, završavaju do 13.30, ponovo dolaze u 18.00 i završavaju oko 21.30. Mesečno retko ko premaši 120-130 radnih sati, a prosečna plata ne pada ispod 1.500 KM (oko 766 evra), uz topli obrok od oko 250 KM (oko 127 evra). Ipak, kvalitetne radne snage nema.

Foto: Shutterstock

Radnik na izmuzištu, kako pojašnjava, trebao bi imati određeno znanje o zdravlju krave, mastitisu, izgledu vimena, higijeni. Ovaj drugi bi obavljao klasične poslove na održavanju štale.

- Iako TMR nahrani, radnik treba nagrnuti hranu pred krave, brinuti o ishrani teladi, pošto je velika količina teljenja, u decembru i početkom januara očekujem preko 50 teljenja, svako tele treba zbrinuti, držati ga u posebnom prostoru minimum 15 dana. Milk taksi je unutra, znači sve automatizovano“, priča on.

Na farmi u Kozarcu je oko 700 grla i trenutno je zaposleno 14 radnika, još tri rade u Petrovcu gde se bavio tovom. Nekada je zapošljavao 29 ljudi, no, zbog nekonkurentnosti u tovu bikova, bio je prinuđen da smanji broj grla, pa samim tim i broj zaposlenih.

„Ja se mogu vrlo brzo vratiti na 1.000–1.300 grla. Konačni kapacitet farme u Kozarcu je do 5.000 grla, jer već imam projektovano novih šest štala, svaka je kapaciteta 700 grla, sve što je potrebno za izgradnju tih objekata je to rešeno“, kaže sagovornik koji je više od 5 hektara zemljišta pretvorio u građevinsko i dobio sve upotrebne dozvole.

Redovno vrši reviziju ekološke dozvole koja uključuje šest evropskih standarda, a ima i evropski izvozni broj.

„Svakih pet godina vadim novu ekološku dozvolu, imam ispunjene sve uslove, sa željom da napravimo modernu komercijalnu farmu, ono što je zastupljeno u Evropi na čemu počiva poljoprivredna proizvodnja EU i sveta“, priča on.

Zaštititi i male

Dodaje kako je vrlo bitno sprovesti Strategiju ruralnog razvoja i zaštititi male proizvođače na selu koji će čuvati tradiciju, ali i da velika komercijalna preduzeća moraju na neki način postati tradicija koja će se prenositi s kolena na koleno, ukoliko planiramo i imati poljoprivrednu proizvodnju.

On danas najčešće uspe da zaposli ljude između 55 i 60 godina, "one iz Titovog sistema" koji, kako kaže, imaju radne navike i znanja.

Foto: Shutterstock

- Oni obično imaju još par godina do penzije i takvi ljudi su najzahvalniji, znaju šta znači rad u sistemu - kaže vlasnik jedne od najvećih farmi u BiH.

Smatra da mnogi imaju krivu percepciju o poslovima u poljoprivredi.

- Samo spominjanje štale, krave i ostalog valjda je danas sramota, sramota je raditi na jednoj farmi, u poljoprivredi. Ne znam da li nas smatraju ljudima drugog reda, da nismo jednako vredni kao i ostali. Uglavnom, vrlo je teško naći kvalitetnog radnika - priča ovaj farmer.

Obrazovni sistem ne prati tržište

Ističe kako ni školski program nije prilagođen potrebama poljoprivredne proizvodnje, odnosno modernim sistemima i metodama proizvodnje. Sve je manje i onih koji se uče ovom poslu na malim seoskim domaćinstvima.

- Obrazovni sistem Bosne i Hercegovine nema određene linije ili smerove koji će učiti decu da upravljaju savremenom mehanizacijom, oranju modernim traktorom koji se programira ili ima kompjutersko upravljanje. Takođe, imamo moderna izmuzišta i druge stvari u štalama, a nemamo nikakve smerove za to – na primer, tri godine srednja poljoprivredna škola gde bi deca učila određeni deo stočarstva, poput upravljanja opremom - kaže ovaj farmer, dodavši da poljoprivredni tehničari izlaze iz škola sa siromašnim znanjem.

Foto: Shutterstock

Dakle, promene su neophodne. U ovoj zemlji, kako kaže, moraju početi da vladaju zakoni koji će stvarati pravnu državu i društvo jednakih šansi, zadržati mlade, obrazovane, eminentne ljude i privući mladost iz 52 zemlje sveta, "gde imamo decu koja su obrazovana na prestižnim svetskim univerzitetima, ali i kapital starije generacije, BiH dijaspore koji se meri u milijardama maraka".

- Nikada u istoriji BiH bosanskohercegovački ljudi ili mladost nije bila intelektualno jača i obrazovana kao danas. Kad bi to upotrebili, i kreirali nove proizvode, uključili nauku kao vizu za budućnost, uveli pravdu u državu i prestali je krasti, garantujem da bismo u roku od četiri godine zaposlili 100 hiljada mladih stručnjaka - ističe Arifagić.

(Telegraf Biznis/Nezavisne)