Miroslav gaji biljku za kojom se kupci otimaju: Ovaj posao je RUDNIK zlata

Balkanci su odavno poznati kao veliki gurmani koji vole dobru hranu. Među brojnim tradicionalnim jelima nalaze se i ona koja su stigla iz susednih zemalja ili iz zajednica kojima su nekada pripadali, ali i specijaliteti koji se smatraju autentično domaćim. Jedno od takvih jela je i kiselo zelje.

Reč je o povrću koje se najčešće priprema zimi i može se konzumirati na razne načine – kao salata, prilog ili glavno jelo. Nekada je bilo nezaobilazno u gotovo svakom domaćinstvu.

Teme za vas

Iz Koprivničkih Brega, sela koje je nekada bilo poznato po uzgoju zelja, danas dolazi sve manje porodica koje se time bave. Kako prenosi HRT, još je manji broj onih koji zelje i dalje kisele za prodaju. Ipak, u porodici Petras ova tradicija uspela je da se održi – i to zahvaljujući mlađim generacijama.

Miroslav Klačinski, koji se doselio u Koprivničke Bregove i postao, kako kažu, „bregovski zet“, prihvatio je porodični posao svoje supruge. Iako se školovao za informatiku, danas se, uz redovan posao, bavi uzgojem i kiseljenjem zelja.

- Prvenstveno je to bio finansijski razlog. Supruga i ja tražili smo dodatni izvor prihoda i odlučili smo da krenemo sa kiseljenjem zelja, kao što je to radio i tast. Iz godine u godinu imamo sve više kupaca i sada više ne možemo da stanemo - kaže Klačinski.

Porodica godišnje ukiseli oko 15 tona zelja, koje u potpunosti sama proizvodi - od rasada do gotovih glavica. Iako recept deluje jednostavno, iskustvo je presudno.

- Radimo sve na tradicionalan način, kao što su to radili naši stari: so, biber i lovorov list. Ništa više - objašnjava Klačinski.

Kiselo zelje vekovima je bilo osnovna hrana podravskih porodica, naročito tokom zimskih meseci i u teškim vremenima. Danas mu se mnogi ponovo vraćaju zbog ukusa i zdravstvenih benefita. U porodici Petras ono ima i posebnu emotivnu vrednost.

- Imam osećaj da sam u životu uradio dobar posao kada vidim da mladi nastavljaju tradiciju. Pronašli su se u tome, imaju dodatni prihod i oboje rade - ističe Franjo Petras.

Dok su nekada kace sa kiselim zeljem bile obavezne u svakom podrumu, danas se ova nekada nezamenjiva zimnica uglavnom kupuje u pakovanjima na rafovima prodavnica. Domaćih proizvođača koji se drže starih recepata i tradicionalnog načina kiseljenja sve je manje, zbog čega su primeri poput porodice Petras iz Koprivničkih Brega sve ređi - ali i sve dragoceniji.

(Telegraf Biznis)