Proizvođači mesa prave zalihe: Cena žive stoke pala, šta je rešenje?

Jedan od razloga za pojavu veće ponude od potražnje, jeste u tome što su u prvom piku pandemije proizvodnja i potrošnja dobro amortizovane, pa je sada proizvodnja mesa ustaljena i pojavljuju se tržišni viškovi

Cena žive stoke u Srbiji pala je zbog velike ponude i male potrošnje usled pandemije, kaže sekretar Udruženja za stočastvo u Privrednoj komori Srbije (PKS), Nenad Budimović, i dodaje da bi domaće tržište moglo da se stabilizuje na dva načina: intervencijom države i plasmanom robe na neka druga tržišta.

Teme za vas

Turistički objekti, restorani i drugi ugostiteljski objekti ne rade, a to se reflektovalo na proizvođače, kako u primarnom stočarstvu, tako i u mesno-prerađivačkoj industriji, kaže Budimović, i dodaje da je to "ono na šta nije moglo da se utiče i spreči, ali je moglo da se ublaži, a sada nas čeka jedan period posledica".

Jedan od razloga za pojavu veće ponude od potražnje, jeste u tome što su u prvom piku pandemije proizvodnja i potrošnja dobro amortizovane, pa je sada proizvodnja mesa ustaljena i pojavljuju se tržišni viškovi.

Prema rečima Budimovića, drugi razlog je taj što je Kina prestala da uvozi svinjsko meso iz Nemačke zbog pojave afričke kuge i ta zemlja je kao veliki potrošač izazvala tektonski poremećaj za sva manja tržišta, pa i za region. Kada je reč o junećem mesu, Srbija na godišnjem nivou ima kvotu od 8.870 tona za izvoz u EU, a izveze 500 tona jer, kako kaže, nismo konkurentni sa proizvođačima u EU.

- Tu su stimulacije koje proizvođači EU dobijaju, podsticaji koji su veoma značajni za farmere iz Unije. Drugi razlog je što EU primenjuje sistem prelevmana prilikom uvoza junećeg mesa iz Srbije u EU. To je možda jedna od glavnih tema koju treba pokrenuti u pregovorima sa Evropskom komisijom - ukazuje Budimović.

Kaže da je problem i afrička kuga svinja koja je zahvatila veliki deo EU i našu državu, te su neka tradicionalna tržista manje dostupna za izvoz svežeg i zamrznutog svinjskog mesa i proizvode od svinjskog mesa koji nisu termički obrađeni (čajna kobasica i druge vrste kvalitetnijih proizvoda).

Srbija je svinjsko meso i proizvode od svinjskog mesa do početka pandemije izvozila u Crnu Goru, koja je zbog nastale situacije obustavila uvoz, što se reflektovalo na proizvođače mesa u Srbiji, napomenuo je Budimović. Dodaje da je nešto malo izvezeno i u Makedoniju i CEFTA region, dok Rusija, koja je veliki potrošač mesa, prošle godine nije uzela "ni gram".

Takođe, sekretar Udruženja za stočastvo u PKS navodi da je izvoz svinjskog mesa na godišnjem nivou između 5.000 i 10.000 tona. "Mi još uvek nemamo tržište za izvoz svinjskog mesa. Radimo na tome da se izvozi u Vijetnam i tu je država uradila jedan korak više, jer je usaglasila sertifikate sa Vijetnamom”, ukazuje on.

Kada je reč o izvozu junećeg mesa, Budimović kaže je 2020. godine u Tursku izvezeno između 5.000 i 6.000 tona mesa i u EU oko 500 tona. Ove godine izvoz u Tursku nije moguć zbog epidemiološke situacije koja utiče na rad turističkih objekata, a samim tim je smanjena i potražnja za mesom.

Budimović napominje da je problem i česta oscilacija cena zbog pada turske lire, što taj posao čini neisplativim. "Tov junadi je vrlo zahtevan, traje između devet i 12 meseci, dosta se ulaže u proizvodnju, a onda nemate prihvatljivu tržišnu cenu kako bi taj posao bio rentabilan".

Kaže i da je tržišna cena živih svinja između 120 i 150 dinara, kao i da to dosta zavisi od regiona i kvaliteta. Juneće meso je dostiglo cenu od 2,2 evra i to za najkvalitetniju rasu "simentalac", a cena jagnjetine je oko 250 dinara žive vage. Rešenje za plasman mesa iz Srbije, Budimović vidi, pre svega, u poboljšanju kvaliteta.

Naveo je i da su u toku pregovori sa Rusijom oko uvođenja principa regionalizacije u Srbiji - što znači da samo iz područja koje je zaraženo afričkom kugom svinja nema trgovine svinjama i svinjskim mesom, dok su sva ostala područja gde nema virusa - slobodna za trgovinu.

(Telegraf Biznis/Tanjug)