Ukus sladak, a cena gorka: Domaće jagode koštaju papreno, kod Dragana - "koliko daš"
Jeftiniji plodovi se očekuju za nekih deset do 15 dana, a za sada su na prodaju samo jagode iz plastenika
Nakon što su preskupe grčke jagode harale srpskim pijacama, sada su na tezge konačno stigle i one domaće.
Ali, kod Dragana Jovanovića iz sela Zagorica, kod Topole, zbog nepovoljnih vremenskih uslova prvi rod crvenih plodova iz plastenika stigao je sa malim zakašnjenjem.
Teme za vas
Da li ste čuli za pasulj čučavac? Mnoge stare sorte biljaka su zaboravljene, ali Ivana je odlučila da ih spase
Prodavnice im ograničile kupovinu ulja: Do tri flaše po kupcu
Ipak, "imajući u vidu kvalitet i količinu, vredelo je čekati", kaže ovaj domaćin.
- Mraz je skinuo jedan rod, do sada je već trebalo da bude ubrano oko 60 kilograma, ali zbog niskih temperatura to je otišlo u nepovrat. Sada kad se vreme stabilizovalo, sve ide po planu. Domaće jagode su nikad ukusnije i krupnije - rekao je Dragan i dodao da i ove godine ima neobičan način prodaje i neposredan odnos sa kupcima, koji se pokazao kao pun pogodak.
- Jagode ne nosim na pijacu, već svi oni koji žele one domaće, neprskane, dođu kod mene u plastenik ili baštu i mogu da uberu koliko žele i plate koliko žele. Naši ljudi su široke ruke i često na taj način zaradim više nego što bih zaradio da imam striktnu cenu po kilogramu - priča Dragan.
Prve srpske jagode duplo skuplje nego lani
Dok je pre trebalo da izdvojite oko 300 din/kg, sada vam treba između 500 i 600 dinara. Pad cene očekuje se kad na prodaju, osim ovih iz plastenika, stignu plodovi iz zasada na otvorenom.
- Njihova berba će biti za nekih deset do 15 dana, kvalitet tih jagoda još je veći. Imaju pojačanu aromu, u odnosu na ove iz plastenika jer su bile okupane suncem. Jagoda je izuzetno isplativa, jer zahteva mala ulaganja. Na imanju imamo dosta životinja i kao prihranu koristimo stajnjak, i zalivamo ih. Hemijska tretiranja su minimalna - priča voćar iz Topole koji pretežno uzgaja sortu kleri.
Kleri je italijanska sorta jagode veoma popularna u našoj zemlji, prvenstveno zbog vrlo ranog sazrevanja i atraktivnog ploda. Prinos može da varira od 600 do 900 grama po bokoru.
Ona daje manje roda, ali boljeg kvaliteta. Osim plastenika, u bašti ima posađeno oko 1.000 živića.
- Na svakom živiću treba da rodi oko 500 grama, ako rodi i 300 grama, biće zadovoljavajuće. Za sledeću godinu ću razmnožiti i rasaditi još, jer nema nekog velikog posla, a može i da se zaradi.
(Telegraf Biznis/Rina)