Kakva je sudbina Sjeničkog sira? Ponuda upola manja, cena skoro duplirana, proizvođači brinu

Procene su da se ranije na Pešteri proizvodilo oko 1.000 tona kravljeg sira i 350 tona ovčijeg godišnje

Sjenički sir, srpski brend sa Pešteri koji je decenijama neizostavni deo trpeze ne samo na područijima Novog Pazara, Tutina i Sjenice, gde je nastao, već i mnogih gradova u zemlji i inostranstvu, u poslednje vreme sve se manje proizvodi. Šta je razlog nestašice ovog traženog proizvoda, istraživala je ekipa RTS.

Ponuda na tržištu je upola manja, a cena sjeničkog sira skoro duplo veća nego prethodne godine. Pristigle količine brzo se rasprodaju.

Teme za vas

Procene su da se ranije na Pešterskoj visoravni proizvodilo oko 1.000 tona godišnje sjeničkog kravljeg sira i 350 tona ovčijeg.

- Što se tiče sjeničkog sira, cena je ove godine 580 dinara, što se tiče drugih proizvoda, paprike u pavlaci i kajmaka – sve je poskupelo - kaže Bakir Mahmutović iz jedne sjeničke trgovinske radnje.

Sjenički sir se proizvodi u skoro svakom domaćinstvu na Pešterskoj visoravni. I danas se pravi po receptu starom više od jednog veka, a veština izrade prenosi se s generacije na generaciju.

- Pomuzemo krave, donesemo grudnjače i istresemo, malo ga skupimo, kad se iscedi mi isečemo, usolimo i slažemo u kante - objasnila je Vidosava Vučković iz sela Gonje na Pešterskoj visoravni.

Ipak, samo 30 odsto mleka koristi se za proizvodnju sira.

- Do prošle godine to mleko je bilo 18 do 25 dinara kod nas u Gonju pa ljudi rasprodaju i krave. Jednoj kravi treba joj 25 tovara sena. Jedna bala od 10 do 12 kilograma je bila od dva do dva i po evra i ta krava sama sebe pojede - ukazuje Vukoje Vučković iz sela Gonje.

Muamer Dacić iz sela Bioc na Pešterskoj visoravni žali se na skup prevoz, kao i na to da nema organizovanog otkupa sira i jagnjadi.

Na Pešterskoj visoravni ne tako davno uzgajalo se oko 80.000 ovaca i 50.000 grla krupne stoke, danas skoro upola manje.

(Telegraf.rs)