"Srbija je lepa, ali nešto morate da uradite za zemljom": Kako su nas Danci pretekli u poljoprivredi

Danski poljoprivrednici po hektaru ostvare 20.000 evra prihoda, a naš paor po hektaru dobije 1.000 do 1.200 evra godišnje

Danska i Srbija imaju približan broj stanovnika, ali Danci proizvode tri puta više hrane nego što im je potrebno, na oko 2,6 miliona hektara, dok mi imamo 4,2 miliona obradivih površina, ali opet kupujemo hranu od drugih.

Po tovu svinja Danska je prepozana u sveti jer su svinje u Danskoj glavni poljoprivredni proizvod. Sva hrana u ovoj nordijskoj zemlji nastaje u zadrugama, odnosno firmama zadrugara koje se bave preradom u fabrikama čiji su vlasnici, opet, zadrugari, rečeno je, između ostalog, na  konferenciji „Održiva poljoprivreda”.

Veliku pažnju izazvala su predavanja Toma Akselgarda, izvršnog direktora kompanije „Goodvalley” i predsednika udruženja „Danish Farmers Abroad“, Torbena Tornegarda Tolsena.

Kako su rekli, Srbija je veoma dobro mesto, ima stručnjake i talente, ali - mora nešto da uradi sa svojom zemljom. Njihov savet je da se više ulaže u efikasne farme.

"Morate da uzmete u obzir i genetiku, nije dovoljno da se kupuju jeftine svinje. Danska genetika se razvijala više od 100 godina. Danas na primer, kompanije kada prodaju svinje, uče farmere kako dalje da postupaju sa svinjama", kaže profesor Torben.

Njihove farme omogućavaju i uštedu ali i manje emitovanje CO2. Veliku ulogu ima način pravljenja objekata ali i ishrana.

Profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu dr Vitomir Vidović izjavio je da do kraja godine treba da bude napisana Strategija razvoja poljoprivrede, čiji će autori biti stručnjaci u ovoj oblasti.

- Za razliku od Danske koja je u svinjogojstvu poznata i cenjena, kod nas je stočni fond desetkovan. Domaći tov možda pokriva 30 odsto potreba stanovništva, a imamo hrane da othranimo svinje, ne samo za domaće tržište, veći i za izvoz -naveo je dr Vidović.

Rekao je da je Danska pre 120 godina bila siromašna zemlja, a danas, zahvaljujući zadrugarstvu i što je poljoprivredno prehrambeni sektor jedan od najznačaniji u zemlji, velika sila u proizvodnji hrane.

- Danski poljoprivrednici po hektaru ostvare 20.000 evra prihoda, a naš paor po hektaru dobije 1.000 do 1.200 evra godišnje - naveo je dr Vidović i rekao da je u proteklih nekoliko godina svinjogojstvo počelo da se gasi jer je više stotina hiljada krmača završilo u klanicama i da nemamo sada ni prasadi, ni mesa a ni priplodnih grla

Planirane četiri konferencije

Ova konferencija pod nazivom „Održiva poljoprivreda“ odražana je u Naučno-tehnološkom parku Novi Sad u organizaciji ambasada Danske, Finske, Norveške i Švedske. Konferencija je organizovana u okviru inicijative „Nordijski zeleni projekat – Održiva rešenja za Srbiju“ koju zajednički

realizuju nordijske ambasade u Srbiji.

Planirane su četiri konferencije posvećene različitim temama održivosti i svaka od nordijskih ambasada imaće posebnu odgovornost u njihovom predstavljanju.

Prva konferencija na temu održive poljoprivrede, čiji pokrovitelj je Ambasada Danske, ima za cilj partnerstvo za održivu poljoprivredu.

Otvaranju konferencije prisustvovali su predstavnici pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, lokalne samouprave, poslovnih udruženja, akademske zajednice, kao i ambasadori četiri nordijske zemlje Danske Suzan Šajn (Susanne Shine), Finske Kimo Lahdevirta (Kimmo Lähdevirta), Norveške Jern Eugen Jelstad (Jørn Eugen Gjelstad), i Švedske Anika Ben David (Annika Ben David).

„Nordijske zemlje imaju iskustva i praksu u zelenoj tranziciji koja želimo da prenesemo kako bi pomogli Srbiji da ubrza zelenu tranziciju i preduzme aktivnosti u vezi sa zelenim inicijativama u Jugoistočnoj Evropi, odnosno, na Zapadnom Balkanu. Zelena tranzicija nije samo potreba, već mogućnost da razvoj bude na održivim osnovama.

Na ovoj konferenciji pokazaćemo najbolju praksu Danske, ali i iskustva Srbije u stvaranju održive poljoprivrede. Jedino razmenom znanja i zajedničkim naporima možemo da očuvamo našu planetu za buduće generacije nepraveći pritom kompromis koji se tiče kvaliteta života

svakog od nas“,  izjavila je otvarajući konferenciju Suzan Šajn, ambasadorka Danske.

Pored gostiju iz Danske, Toma Akselgarda, izvršnog direktora kompanije „Goodvalley” i predsednika udruženja „Danish Farmers Abroad“, Torbena Tornegarda Tolsena, predsedavajućeg udruženja „Danish Pig Academy”, Lise Valbom, izvršne direktorke „Food Nation Denmarki“, predavanja su održali i Rikardo Kvađato, ključni ekspert IEDSerbia, kao i domaći stručnjaci iz oblasti poljoprivede Mladen Petković sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Vojvodine, prof. dr Vitomir Vidović, sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, Marko Panić, istraživač sa BioSense Instituta i drugi.

Nordijske zemlje u potpunosti dele viziju evropskog zelenog dogovora koji ističe važnost održivog razvoja.

Sa ciljem da nordijski region postane u potpunosti održiv region, Nordijski savet Ministara podržao je Nordic Green, odnosno „Nordijski zeleni projekat“. Poznato je da nordijske zemlje imaju blisku saradnju na mnogim poljima, kao što je poznata i nordijska solidarnost sa drugim zemljama i stalna nastojanja da svoja iskustva i najbolju praksu prenesu i drugima.

Inicijativa “Nordijski zeleni projekat – Održiva rešenja za Srbiju” predstaviće nordijsku zelenu tehnologiju, poslovne modele za zaštitu životne sredine, rešenja u borbi protiv klimatskih promena, a sve u cilju kreiranja održive budućnosti.

(Telegraf Biznis)