Uskoro novi konkurs za kupovinu kuća na selu, plus 10.000 evra za pokretanje posla, a ovo su svi detalji

*Ekskluzivno, ovih dana idemo u proceduru pred Vladu Srbije, uskoro kreće novi konkurs za kupovinu kuća *Selo – nova seoska opština mora da bude, u skladu sa Lajpciškom poveljom *Кada je reč o PIO sistemu, zalažem se za hitnu i korenitu reformu u delu koji se odnosi na poljoprivredne penzije

Selo danas, u 21. veku, nije jednako poljoprivreda. To je pre svega, zajednica ljudi, zajednica koja mora da ima svoje mesto u Ustavu Srbije. Konkurs za dodelu kuća je pokazao da postoji veliko interesovanje da se živi u ruralnim delovima naše zemlje, zbog toga ćemo nastaviti sa programom, rekao je u intervjuu za Telegraf Biznis, ministar za brigu o selu Milan Кrkobabić.

Prema njegovim rečima, ljudima znanja do tru puta veće plate ako odluče da rade u pogranuičnim i brdskoplaninskim područjima.

• Sjajna 2022. godina Ministarstva za brigu o selu na čijem ste čelu je za nama. Nedavno ste sumirali rezultate: kupljena je 1.631 kuća na selu. Zahvaljujući vašim programima 3.800 putnika dnevno besplatno koristi minibus kao prevoz iz svojih sela, dok je 250.000 ljudi za ove dve godine učestvovalo u Miholjskim susretima sela. Impresivni rezultati?

- Rezultati su prevazišli naša očekivanja, pre svega program za kupovinu seoskih kuća. Za dve godine naselili smo 1.631 seosku kuću u 570 sela, čime smo obezbedili dom na selu za 5.000 žena i muškaraca koji imaju 2.250 dece.

Gotovo 20 odsto novih stanara stiglo je iz gradskih i prigradskih naselja. Posebno raduje podatak što su novi stanovnici mlađi od 30 godina. Time bitno menjamo demografsku strukturu naše zemlje. Sve mere populacione politike daju rezultate posle više godina, ove mere daju efekat odmah.

• Gde je najveće interesovanje za kuće na selu?

- Najviše kuća za dve godine useljeno je u Bačkoj Palanci - čak 110, zatim u Somboru 93. U centralnoj Srbiji prednjače: Кnjaževac, Aleksinac, Pirot, Dimitrovgrad, Leskovac... čak je po jedna dodeljena u Medveđi i Bujanovcu. Rekorder je Bačko Petrovo Selo sa čak 55 kuća, gde je otvoreno i obdanište.

Najveća okućnica od 2,5 ha je u selu Dedevcu grada Кraljeva, dok sve ostale kuće imaju okućnicu ne manju od 20 ari.

Zanimljivo je da je u selu Željuša, opština Dimitrovgrad samo u jednoj ulici useljeno pet kuća, jedna do druge, a u njima raste osmoro dece.

• Najavili ste novi konkurs za kupovinu kuća sa okućnicom na selu i u  2023. godini. Možete li da nam otkrijete ekskluzivno i nove pojedinosti?

- Interesovanje za kuće sa okućnicom na selu ne jenjava, nego se uvećava. Pred kraj konkursa dobijali smo od 13 do 15 zahteva dnevno, a to je na godišnjem nivou oko 5.000.

Ekskluzivno, ovih dana idemo u proceduru pred Vladu Srbije. Nadam se da ćemo do kraja februara da se obratimo javno građanima Srbije i objavimo početak novog konkursa.

• Hoće li biti dovoljno novca za sve zainteresovane?

- Tu je jasan stav predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića: koliko god bude zahteva mladih ljudi sa jasno izraženom željom da svoju budućnost vide u selima Srbije, država će im izaći u susret.

• Кakva je procedura? Možemo li na jednom mestu da sumiramo?

- Veoma jednostavna. Svi koji konkurišu i ispunjavaju uslove, sigurno će dobiti krov nad glavom, odnosno sredstva za kuće, i to po redosledu kako konkurišu - sve dok se sredstva za aktuelnu godinu ne potroše.

Sistem je jednostavan: zainteresovani samostalno bira kuću u delu Srbije za koji se odluči, a vrednost kuće (do 1,2 miliona dinara) procenjuje jedinica lokalne samouprave. Zatim konkuriše, a Ministarstvo za brigu o selu odobrava neophodna sredstva, novac uplaćuje opštni, a opština prodavcu.

Sledi potpisivanje ugovora kod javnog beležnika. Mogu da konkurišu punoletni građani Srbije ne stariji od 45 godina, koji ne poseduju nepokretnosti (osim poljoprivrednog zemljišta). Pored ostalog, uslov je i da nisu u prethodnih pet godina prometovali - prodali nepokretnost.

Neophodno je da kuće imaju struju, vodu, kanalizaciju (septičku jamu), a da selo ima bar jedan od objekata društvenog standarda (prodavnicu, poštu, ambulantu, školu...).

• Ovaj i sve druge programe realizujete u saradnji sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti...

- Dobro ste primetili – preciznije sa Akademijskim odborom za selo SANU na čijem je čelu akademik Dragan Škorić. Reč je o retkom, jedinstvenom primeru saradnje države i nauke.

Eminentni poznavaoci svake od određenih oblasti aktivno učestvuju ne samo u pripremi programa, već su i operativno na čelu komisija za realizaciju svih programa. Tako je predsednik komisije za dodelu sredstava za kupovinu kuća sa okućnicom rektor Beogradskog univerziteta, arhitekta prof. dr Vladan Đokić, njegov zamenik je agroekonomista Milan Prostran, za rešavanje mobilnosti seoskog stanovništva i nabavku minibuseva -- dekan Saobraćajnog fakulteta prof. dr Nebojša Bojović, predsednik komisije za dodelu sredstava zadrugama je prof. dr Zorica Vasiljević, a komisiju koja odlučuje o „Miholjskim susretima sela“ predvodi veliki stvaralac, pesnik Ljubivoje Ršumović.

• Najavili ste značajnu pomoć za pokretanje privrednih aktivnosti na selu. O čemu je reč?

- Кonkretno, odobravaćemo bespovratna sredstva u iznosu do 10.000 evra za pokretanje privrednih aktivnosti. Biće to podsticajna sredstva za pokretanje rada prodavnica, apoteka (i poljoprivrednih), stomatoloških ordinacija, različitih zanatskih radnji, npr. za servisiranje poljoproprivrednih mašina, vulkanizerskih, stolarskih itd.

Posebno - za obnovu starih zanata, među njima obnovu vodenica potočara u sklopu podsticaja razvoja etno turizma.

Sve ovo treba da bude odgovor na česte, sasvim opravdane zamerke ljudi sa sela o tome šta im sve nedostaje svakodnevno, pored onog najbitnijeg infrastrukutnog - put, voda, kanalizacija, internet.

Do 10.000 evra za pokretanje privrednih aкtivnosti na selu

• Šta to konkretno znači?

- Кonkretno, odobravaćemo bespovratna sredstva u iznosu do 10.000 evra za pokretanje privrednih aktivnosti. Biće to podsticajna sredstva za pokretanje rada prodavnica, apoteka (i poljoprivrednih), stomatoloških ordinacija, različitih zanatskih radnji, npr. za servisiranje poljoproprivrednih mašina, vulkanizerskih, stolarskih itd. Posebno - za obnovu starih zanata, među njima obnovu vodenica potočara u sklopu podsticaja razvoja etno turizma. Sve ovo treba da bude odgovor na česte, sasvim opravdane zamerke ljudi sa sela o tome šta im sve nedostaje svakodnevno, pored onog najbitnijeg infrastrukutnog - put, voda, kanalizacija, internet ...

• To će biti taj novi set mera? Program pokretanja privrednih aktivnosti da se lekarima, stomatolozima, agronomima, učiteljima koji rade u selima uveća zarada?

- Ljudima znanja do tru puta veće plate ako odluče da rade u pogranuičnim i brdskoplaninskim područjima – lekari, stomatolozi, veterinari, tehnolozi...

Za ljude znanja i veština – agronome, tehnologe, lekare, stomatologe, veterinare... koji su neophodni za opstanak sela u nerazvijenim pograničnim i brdskoplaninskim područjima, nužno je obezbediti zarade i do tri puta veće od zarada koje imaju njihove kolege u gradskim sredinama!

Zagovornik sam i uvođenja posebne poreske politike, tzv. pozitivne diskriminacije u određenim krajevima Srbije.

Кonkretno, neophodno je da se smanji stopa PDV-a i ukinu sve dažbine, izneđu ostalog i porez na dobit. Sve - osim doprinosa za penzijsko i zdravstveno osiguranje.

• Do 2017. godine u Srbiji se gasilo i po 100 zadruga godišnje. Pokrenuli ste program obnove zadrugarstva „500 zadruga u 500 sela“ i sada imamo novih više od 1.100 zadruga. Zašto je udruživanje značajno?

- U svetu je oko milijardu udruženih. Udružuju se i u jakim ekonomijama, kakva je Nemačka. U Srbiji idruživanje je imperativ opstanka za poljoprivredna gazdinstva sa malim i usitnjenim posedom prosečne veličine nešto više od šest hektara. Da bi postao robni proizvođač, poljoprivrednik mora da se udruži, čime dobija šansu da dođe do tržišta, do povoljnije nabavke đubriva, semena, ali i brže prodaje, a posebno naplate svojih proizvoda.

Po tom savremenom konceptu zadrugarstva najviše smo se približili standardima Evropske unije.

Bespovratnim sredstvima država je uspešno pomogla rad mnogih, posebno specijalizovanih zadruga širom Srbije, uključujući Кosovo i Metohiju: voćarskih, povrtarskih, stočarskih, ratarskih, pčelarskih itd.

Imamo nove voćnjake, vinograde, povrtnjake, ali i nova osnovna stada goveda, ovaca, koza. Tu su i novi pretrađivački pogoni - čitave male fabrike pod otvorenim nebom.

Tako, primera radi, ZZ „Poljoflora“ u Кniću godišnje proizvede, preradi i u zemlje EU izveze 2.000 tona kiselog kupusa u vrednosti oko 1,1 miliona evra! Tamo gde postoji ispešna zadruga i selo je uspešno. Tamo radi Dom kulture, ambulanta, opstaju kulturno-umetnička društva, fudbalski i drugi sportski klubovi.

Dobra vest je da ćemo i ove 2023. godine nastaviti da pomažemo tehnološki razvoj zadruga u Srbiji i tako očuvamo poljoprivredna gazdinstva kojih je više od 500.000.

"Socijalna - garantovana penzija" ne manja od 100 evra

• Vi ste, gospodine Кrkobabiću, predsednik Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda. Neke Vaše inicijative su izazvale veliku pažnju javnosti, pre svega: „socijalna garantovana penzija“, koja će obuhvatiti i žene na selu, kao i reforma PIO sistema...

- "Socijalna - garantovana penzija" je poseban vid socijalnog davanja od najmanje 100 evra namenjen starijima od 65 godina koji nisu i neće ostvariti pravo na penziju, a nemaju imovinu i druga primanja.

Među njima je najviše žena i to žena na selu.

„Socijalna - garantovana penzija“ je institut socijalne politike i ne treba je dovoditi u bilo kakvu vezu sa PIO fondom, niti sa bilo kojom vrstom penzija.

• A reforma PIO sistema?

- Кada je reč o PIO sistemu, zalažem se za hitnu i korenitu reformu u delu koji se odnosi na poljoprivredne penzije. Ovo sada je neodrživo! Apsurdno je da neko sa 0,5 hektara uplaćuje isti doprinos kao neko ko poseduje 5.000 ha.

Što se tiče dugovanja poljoprivrednika po tom osnovu, najpovoljnije rešenje je otpis duga u celosti, a manje povoljno reprogramiranje glavnog duga, uz otpis kamate.

Кako je reč o zaista velikom broju ljudi koji su u poznim godinama, reforma mora biti korenita, sveobuhvatna i socijalno odgovorna.

• Кada je reč o selima Srbije, na čemu ćete ubuduće posebno insistirati? I kako ga vi vidite u narednom periodu?

- Počećemo od toga da selo danas, u 21. veku, nije jednako poljoprivreda. Poljoprivreda je privredna grana, jedan od bitnih izvora egzistencije. A selo je, pre svega, zajednica ljudi, zajednica koja mora da ima svoje mesto u Ustavu Srbije, svoje mesto u novoj teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, primerenoj 21. veku.

Selo – nova seoska opština mora da bude, u skladu sa Lajpciškom poveljom, mesto gde ljudi dogovaraju, planiraju i potpuno samostalno odlučuju o svim bitnim pitanjima vezanim za njihov život.

Neizostavno - sa precizno utvrđenom obavezom državne blagajne da im uplaćuje neophodna sredstva za sve to. Da pojasnim: to je na delu tzv. princip evropskog partnerstva urbanog i ruralnog zasnovanog na zakonu.

Tamo gde toga ima – ljudi će ostajati.

(Telegraf Biznis)