Kako će se kretati cena pšenice nakon odluke Rusije da se povuče iz Sporazuma o žitu?
Cene pšenice su i dalje niže za 52% u odnosu na istorijski maksimum u martu 2022. godine
Cene pšenice i kukuruza na svetskim tržištima robe skočile su nakon što se Rusija povukla iz Sporazuma o žitu, kojim se dozvoljava izvoz žitarica iz Ukrajine javlja CNN.
Kolaps pakta preti da podstakne cene hrane za potrošače širom sveta i gurne milione u glad, dalje se navodi.
Bela kuća je upozorila da će odluka Rusije "pogoršati nesigurnost hrane i naneti štetu milionima ugroženih ljudi širom sveta".
- Inicijativa za crnomorsko žito je bila ključna za snižavanje cena hrane širom sveta, koje su porasle kao rezultat invazije na Ukrajinu - rekao je Adam Hodž, portparol američkog Saveta za nacionalnu bezbednost, u saopštenju.
Fjučersi na pšenicu na Čikaškom trgovačkom odboru skočili su 2,7% na 6,80 dolara po bušelu, a fjučersi na kukuruz su porasli za 0,94% na 5,11 dolara po bušelu jer su se trgovci plašili predstojeće krize u snabdevanju osnovnom hranom.
Uprkos tome, cene pšenice su i dalje niže za 52% u odnosu na istorijski maksimum u martu 2022. godine, a cene kukuruza su 38% niže nego u aprilu 2022, kada su dostigle desetogodišnji maksimum.
Crnomorski sporazum, koje su originalno potpisale Turska i Ujedinjene nacije pre godine dana, obezbeđivao je bezbedan prolaz brodova koji prevoze žito iz ukrajinskih luka. Ugovor je trebalo da istekne danas u 17 časova i bilo je neizvesno da li će biti produžen.
Do sada je sporazum omogućavao izvoz skoro 33 miliona metričkih tona hrane kroz ukrajinske luke, prema podacima UN.
Dogovor je obnavljan tri puta, ali je Rusija više puta pretila da će se povući, tvrdeći da je ometana u izvozu sopstvenih proizvoda.
Ruski predsednik Vladimir Putin je tokom vikenda nagovestio da neće obnoviti pakt, rekavši da njegova glavna svrha, snabdevanje žitom zemljama u potrebi, "nije realizovana".
Ukrajina je među tri najveća svetska izvoznika ulja od ječma, kukuruza i uljane repice. Takođe je daleko najveći izvoznik suncokretovog ulja, čineći 46% svetskog izvoza, prema Ujedinjenim nacijama.
S druge strane, Rusija je najveći dobavljač đubriva.
- S obzirom da se otprilike 80 odsto žitarica istočne Afrike izvozi iz Rusije i Ukrajine, preko 50 miliona ljudi širom istočne Afrike suočava se sa glađu, a cene hrane su ove godine porasle za skoro 40 odsto“, navodi Saraf u saopštenju.
Bogatije nacije su manje izložene posledicama od nekih zemalja Bliskog istoka i Afrike, rekla je za CNN Kerolajn Bejn glavni ekonomista za robu.
- Ponovljeni rast cena poljoprivrednih proizvoda očigledno bi podstakao maloprodajne cene hrane, ali možda ne onoliko koliko mislite, posebno u razvijenim ekonomijama - rekla je ona.
- Na putu od pšenice do vekne hleba ima toliko troškova, uključujući transport, preradu, pakovanje, rad - naglasila je Kerolajn, dodajući da su cene energenata veliki pokretač inflacije cena hrane.
(Telegraf Biznis)