Srbija je i dalje lider u izvozu smrznutog crvenog zlata: “Naš najveći adut nije u sorti već…”

Kriza u poljoprivredi širom EU preti da se intezivira i to donekle donosi nama priliku, ističe Zlatko Jovanović

Srbija je još uvek globalni lider za smrznute maline, a ključna tržišta u ovom segmentu za našu zemlju ostaju Nemačka, Francuska i Belgija, dok za svežu robu i dalje dominira tržište Rusije - iako je izvoz osetno smanjen zbog situacije u Ukrajini. Zlatko Jovanović ispred projekta USAID Velika Mala Privreda ističe da će ključni izazov za Srbiju u 2024. godini biti diversifikacija tržišta.

Na marginama nedavno održanog Agro Belgrade Sajma razgovarali smo i o glavnim adutima naše zemlje, potpisivanju sporazuma o slobodnoj trgovini sa Kinom, ali i "izmirenju" malinara i hladnjičara.

Teme za vas

• Koje voće smo najviše izvozili tokom prošle godine i u koje zemlje? Po kojoj ceni?

U zavisnosti od kulture, Srbija pokriva širok spektar izvoznih tržišta. Za najkonkurentniji segment, smrznutu malinu (i kupinu i drugo voće), Nemačka, Francuska i Belgija su i dalje ključna tržišta, dok za svežu robu i dalje dominira tržište Rusije, koje je za nas u velikom padu u segmentu jabuka i koštičavog voća. Cene su standarne tj. nema većih oscilacija u zadnjih 5 godina, ali nažalost naše količine se smanjuju i teže pronalazimo alternativna tržišta, posebno u svežem segmentu.

• Gde se Srbija pozicionira na tržištu voća? Gde vidite naš najveći adut?

Za neke proizvode, Srbija je globalni lider još uvek, kao što je slučaj sa smrznutom malinom. Za druge, poput jabuke i koštičavog voća, Srbija je ozbiljan proizvođač na nivou našeg regiona, a i imamo nadolazeće kulture poput borovnice. Naš najveći adut zapravo nije u nekoj sorti već u činjenici da smo tradicionalno poljoprivredno društvo. Kriza u poljoprivredi širom EU preti da se intezivira i to donekle donosi nama priliku, ali se mora raditi na brzoj profesionalizaciji poljoprivrede – tj. prelasku sa tradicionalne ekstenzivne, na intezivnu poljoprivredu. Ne samo zbog relevanosti na tržištu već i zbog kapaciteta da se odupremo tržišnim šokovima i rešavamo probleme sa klimatskim promenama.

• Potpisivanje sporazuma sa Kinom o slobodnoj trgovini može biti naš "kec u rukavu". Kako da ga najbolje iskoristimo?

Mi smo zapravo zemlja sa velikim brojem sporazuma o slobodnoj trgovini, uključujući i neka bliža tržišta. Jedini način da to iskoristimo je da strateški dižemo i profesionalizujemo proizvodnju, jer nam tržišta ništa ne znače ako tamo nemamo šta da ponudimo. Svakako očekujemo da će biti nekih firmi koji će u Kini uspešno plasirati robu, ali da li će to doneti neki strateški zaokret i u našoj poljoprivredi ostaje da se vidi.

• Kakve rezultate ostvarujemo u segmentu smrznutog voća, da li i dalje prednjači malina? Kako pomiriti večni "sukob" na relaciji malinara i hladnjičara?

Izvoz u 2023. je zapravo i dalje bio značajan, više od 350 miliona evra i dalje čini smrznutu malinu možda i najkonkurentnijim segmentom naše poljoprivrede. To je naravno drastično manje od 2022. i 2021, ali te godine verovatno nisu za poređenje zbog kovida i problema sa dobavljačkim lancima. Možda je preteška reč ‘sukob’ za opis dešavanja u tom sektoru. Mozda je nesređenost prikladniji termin. Jednostavno, 2022. je dala impuls malim hladnjačama da otkupljuju robu od proizvođača po visokoj ceni a globalno tržište je u istom trenutku napravilo veliki zaokret što zbog pada potrošnje, što zbog jeftine robe iz Ukrajine (i Poljske) i naše male hladnjače su ostale zarobljene sa skupom robom, visokim kamatama i računima za struju. Ono gde je zapravo najveći problem otkup u 2023. tj. ko će od naših proizvođača kupovati robu ako su male hladnjače još uvek pune ili u finasijskim problemima. To je nažalost sada stvar koja će se jako teško rešiti tržišno.

• Domaći proizvođači se često žale da im se ni ne isplati otkupna cena, a opet oni su glavni aduti za prodaju organskog proizvoda. Šta je po Vašem mišljenju najbolja strategija u ovom slučaju?

Već je pominjana preko potrebna profesionalizacija u proizvodnji kao prvi korak u unapređenju generalnog stanja, a potom naravno i drugi elementi. Ako punom primenom tehnologije proizvođač dođe do maksimalnih prinosa, može očekivati i da će lakše podnositi varijacije u ceni. Treba naravno i profilisati tržište otkupljivača i tražiti partnerstva sa onima koji imaju dobru reputaciju i preporuku, mada vrlo često proizvođači nemaju mnogo izbora u tom segmentu. Generalno možemo unapređivati tržište na svim nivoima naravno, ali pošto je pitanje vezano za primarne proizvođače, preporuka je uvek konstantna edukacija i prihvatanje novih tehnologija.

• Na koje zemlje bi trebalo da se fokusiramo u 2024. godini? Gde vidite izazove, kako će se sukobi u svetu odraziti na izvoz voća? Takođe, tu su i klimatske promene sa kojima se susreću mnoge zemlje... Da li mi možemo da se izdvojimo kao jedni od glavnih izvoznika, ipak smo bogata voćarska zemlja?

To će biti godina diversifikacije tržišta, i verovatno rasta prodaje na Bliskom istoku i drugim ‘novijim’ tržištima. Jednostavno, gubitak tržišta u Rusiji se mora jako brzo nadoknaditi ili će imati posledice na proizvodnju u Srbiji. Mi već jesmo prepoznati kao dobri izvoznici za neke kulture ali konsolidacija ponude je prioritet za ozbiljniju konkurentnost bilo gde. Generalno, profesonalizacija na svim nivoima je potrebna pa tako i u proizvodnji gde će se bitka sa klimatskim promena unapred izgubiti bez sistema za navodnjavanje, protivgradnih mreža, plastenika/staklenika, meteo stanica i drugih tehnologija, kao i saradnje sa naukom.

(Telegraf Biznis)