U žitu, štrudli ili rezancima: Ovo je biljka bola i sna, ali i lek, opevan u pesmama, a donosi i dobru zaradu

U plavičastim ili belim, sitnim zrncima nalazi se čak 60 raznih ulja i masnih kiselina koji se koriste u ishrani

Među poljima suncokreta, kukuruza, žita, šećerne repe i soje, na vojvođanskim parcelama još ponegde se mogu videti i purpurne čaure maka, u čijem cvetu je posebno lepo uživati tokom proleća.

Proizvodnja ove biljke nije teška, ali zahteva puno rada oko njega. Procena je da se u Srbiji gaji na 1.000 hektara, a prinos nije veći od 1.500 kilograma po hektaru. Uzgajaju se najčešće dva tipa – plavi i beli, a podelu je napravila upravo boja semenki. U plavičastim ili belim, sitnim zrncima nalazi se čak 60 raznih ulja i masnih kiselina koji se koriste u ishrani, dok se iz suvih čaura dobijaju morfijum i drugi alkaloidi za potrebe farmaceutske industrije.

Teme za vas

Bašte u Vojvodini nekada su bile potpuno nezamislive bez prelepih belih ili lila cvetova maka, koji se uzgajao pored već tradicionalnog povrća. Danas je ove biljke sve manje u baštama, bez obzira što su vojvođanski rezanci sa makom, kao specijalitet regiona, dospeli i u pesmu (Đorđa Balaševića). Baštovani koji ga seju, gaje ga uglavnom za sopstvene potrebe ili tek toliko da se koji kilogram nađe i za prodaju na pijaci.

Zašto je ove biljke sve manje pokušali smo da saznamo od onih koji nisu odustali od njenog uzgoja i stigli smo do Srema, gde penzioner Živko Urošević iz Vojke u svojoj bašti, svake godine, među brojnim povrtarskim kulturama, ima i mak.

"Uzgajanje maka nije teško, ali kao i svaka biljka zahteva pažnju i vreme koje je potrebno odvojiti kako bi došli do rezultata. Seje se u jesen ili u proleće. Jesenja setva kreće od polovine oktobra, a prolećna krajem februara ili u martu, u zavisnosti od toga kakva je zima. Ukoliko nikne gusto, raščupava se ručno da se napravi neki razmak na širinu sremačke motike, razmak u redu je 10 santimetara, a udaljenost redova do 20 santimetara", priča naš sagovornik.

Mak dobro uspeva na zemljištu koje nije izloženo vetru. Uzgaja se u redovima i na isto mesto se seje tek posle par godina, zbog boljeg roda.

Ovaj domaćin uzgaja jednu sortu maka, mada ih kaže ima više.

„Ima više sorti maka, a obično ovu biljku vezujemo za crvenu, odnosno boju bulke, koja je vrsta divljeg maka. Ovaj naš domaći je ljubičaste boje, ima plavo seme. Taj plavi mak je najcenjeniji, mada sam ranijih godina imao deo bašte pod zasadom belim makom, koji ima roze cvet. To su jedine biljke koje se gaje kao cvetnice ovde u bašti."

"Uzgajanje ove kulture se ne razlikuje mnogo od ostalih ratarskih kultura, ali na samom početku zahteva dobro obrađeno zemljište. Kalendar radova počinje u jesen, kada počinje priprema zemljišta, a potom i sejanje, koje najčešće počinjem u oktobru. Za seme nisam trošak, jer sadim svoje seme, od prethodne godine. Kišovito proleće pogodovalo je razvoju biljke, ali ne valja ni previše padavina, jer se tada mogu pojaviti i razne bolesti", priča ovaj uzgajivač maka.

Kada mak sazri kreće njegovo branje, a to je uglavnom krajem juna, a nakon što su čaure obrane i mak izvađen, treba ga i očistiti od trunja i prljavštine, nakon čega je mak spreman za pakovanje i prodaju ili samu upotrebu.

„Kada biljka požuti i mahuna bude potpuno suva, a to je uglavnom od polovine juna. Dovoljno je da zatresete čauru i ako čujete kao semenke zveckaju kao u zvečki, znači da je mak sazreo", pojašnjava Živko.

Mahuna se tada zaseče, istrese, a zatim se mak pere.

"Moja supruga je zadužena za pranje. Najpre ga prosejemo, a potom i peremo i cedimo kroz cetke. Iako u bašti ništa ne prskamo, ove godine mak napao crv dok je bio u cvetu, pa smo morali da ga spašavamo. Zato je neophodno pranje i sušenje".

I danas njegova supruga Milka, po tradiciji mak suši na velikim stolnjacima na jakom avgustovskom suncu.

Ovaj domaćin uzgaja jednu sortu maka, mada ih kaže ima više.

„Ima više sorti maka, a obično ovu biljku vezujemo za crvenu, odnosno boju bulke, koja je vrsta divljeg maka. Ovaj naš domaći je ljubičaste boje, ima plavo seme. Taj plavi mak je najcenjeniji, mada sam ranijih godina imao deo bašte pod zasadom belim makom, koji ima roze cvet. To su jedine biljke koje se gaje kao cvetnice ovde u bašti."

Iako je gajenje maka na većim parcelama potrebno prijaviti, ovako manje parcele to ne zahtevaju, a jedan od razloga zašto je mak obavezna biljka u ovom domaćinstvu je i činjenica da se u Sremu nedeljni ručak teško može zamisliti, a da se na trpezi ne nađe i štrudla s makom.

A kada je istorijat ove biljke upitanju, malo je poznato da ga zovu vesnikom smrti i ljubavi, bola i sna, plodnosti i bogatstva, uspeha i samopouzdanja, simbolom rata, mrtvih ali i strasti, pomirenja, prolaznosti... Nekome je korov, a nekom inspiracija (dizajnerska kuća Kenzo), izvor energije i lepote...

Koristi se i kao lek za strah, depresiju, nervozu, nesanicu i pozitivnu metamorfozu.

I dok prema Feng šuiju ova biljka zna kako da vam "otvori" oči, jer može privući stvarnu i čistu ljubav u vaš život i napraviti “čudo” u krevetu, ukoliko je držite u bilo kom obliku u vašoj spavaćoj sobi, u Sremu je uglavnom iz bašte prenose u špajz, a zadovoljstvo koje pruža konzumentima, ne može se izmeriti ni sa jednim od gore navededenih oseća, kao kada je vide u štrudli. Sremcima Šui ne treba, jer što bi njihov Đole Balašević rekao, oni na kraju svakog fruštuka imaju i rezance s makom!

Šalu na stranu, ali osim zadovoljstva koje mak donosi u vidu hrane, ova biljka ne samo da je ukras i hrana, ona je brojnim domaćinstvima i solidan izvor prihoda.

Semenke maka, cele ili mlevene, mogu se naći na policama svake trgovine hrane, najčešće u pakovaanjima od 200-250 grama čuvaju se na tamnom i suvom mestu, a cena maka se kreće oko 1.000 dinara po kilogramu.

Iako Evropljani poznaju samo plavi mak, Azija, Bliski istok, a posebno Indija koriste beli mak. Takođe od maka se proizvodi izvrsno ulje koje može biti prihvatljiva zamena za maslinovo ulje.

Da je ovaj divlji cvet simbol smrti od davnina, pokazuje i jasna simbolika grčko-rimskih mitova u kojima se mak daruje mrtvima. Nije retkost da se cvet maka primeti na nadgrobnim spomenicima, pošto je kroz istoriju bio oznaka za večni san, a kada je reč o sanjanju, magična polja maka su jedan od najupečatljivijih prizora iz Čarobnjaka iz Oza, jer priča kaže ‒ ko pređe preko njih zaspi i spava večno.

Ipak, ovo je samo jedna strana svega što znamo o maku. Zanimljivo je da cvet simboliše i sasvim suprotne ljudske pojave, među kojima su seks, strast, ljubav i sve ono što feng šui dekoracija smatra energijom ekspanzije, koja je poželjna u prostoru.

Prema pojedinim verovanjima, u okviru feng šui dekorisanja doma, prisustvo cveta maka, čak i da je samo u formi ištampane slike, doprineće dobrom razumevanju ljudskih odnosa, pre svega u dobu upoznavanja. Isto tako, smatra se da je dobar u trenucima kada je potrebno pomiriti članove porodice.

U znak sećanja na sve žrtve Prvog svetskog rata i na našim prostorima se nosi cvet doduše ne crveni mak već Natalijina ramonda koji je nazvan po kraljici Nataliji, a drugačije se naziva i cvet feniks zbog mogućnosti da i ako se sasvim osuši čim se zalije par puta ona ponovo oživi.

Mak ima i svojstva leka. Čaj od divljeg maka se koristi za lečenje disajnih organa, problema sa organima za varenje, a pokazala se odličnim lekom i u lečenju depresije, nervoze, nesanice i straha.

(Telegraf Biznis)