Ovo je novo zlato, zarada do 10.000 € po hektaru: Svetska ekonomija u krizi, s Srbija može da "ubere" milione

Lešnik, jedna od najčešće korišćenih namirnica u prehrambenoj industriji, zabeležio je porast cene za više od trećine od početka ove godine na globalnom nivou.

Teme za vas

Tome je doprineo i, kako su preneli mediji, hladan april u Turskoj, koji je uništio mnoštvo cvetova lešnika, što posebno utiče na proizvođače čokolade. Samim tim i cena ove poslastice koju mnogi vole i konzumiraju mogla bi još da poraste. Pogotovo imajući u vidu da je i kakao, kao jedan od osnovnih sastojaka godinama unazad sve skuplji.

A što se tiče situacije sa lešnicima u Srbiji, naša zemlja se poslednjih godina sve ozbiljnije pozicionira na evropskoj mapi proizvođača. Prema poslednjim podacima, Srbija zauzima četvrto mesto u Evropi sa proizvodnjom od oko 8.910 tona u 2024. godini, na površini od 8.718 hektara. To je dvostruko više nego pre samo pet godina i trend rasta ne jenjava.

Prosečan prinos iznosi oko jedne tone po hektaru, dok uz potpunu primenu agrotehničkih mera i navodnjavanje može dostići i više od tri tone očišćenog lešnika. Na domaćem tržištu veleprodajna cena očišćenog jezgra kreće se između 900 i 1.300 dinara po kilogramu, dok otkupljivači za lešnik u ljusci plaćaju 500 do 600 dinara. U maloprodaji, cena jezgra dostiže oko 800 dinara po kilogramu.

Zarada zagarantovana

Za proizvođače koji ostvaruju prinose od oko dve tone po hektaru, zarada može biti i do 10.000 evra, a u izuzetno dobrim godinama i više. Dug vek trajanja zasada - i do 50 godina - čini ovu kulturu jednom od najisplativijih u voćarstvu, što potvrđuje sve veći broj novih zasada širom zemlje.

Domaća proizvodnja, iako solidna, još uvek ne pokriva potrebe tržišta. Zbog toga Srbija godišnje uveze lešnike u vrednosti od oko 5,5 miliona dolara, najčešće iz Severne Makedonije. Cena uvoznog lešnika bez ljuske u 2024. godini iznosila je 7.761 dolara po toni, što je za četvrtinu više nego godinu dana ranije.

S druge strane, i izvoz beleži značajan rast. U 2022. godini iz Srbije je izvezeno 1.428 tona očišćenog lešnika, a već 2023. vrednost izvoza dostigla oko 5,9 miliona dolara, što je skok od 252 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Najveći kupac srpskog lešnik je Italija, zemlja sa razvijenom konditorskom industrijom i dugogodišnjom potražnjom za kvalitetnim jezgrima.

Prednosti i mane uzgoja lešnika

Uz podršku kroz državne subvencije i IPARD programe, kao i unapređenje otkupne infrastrukture, lešnik bi u narednim godinama mogao postati jedan od važnijih izvoznih poljoprivrednih proizvoda naše zemlje.

Imajući u vidu da su potrebe tržišta, kako na globalnom, tako i na lokalnom nivou sve veće, stručnjaci savetuju da je ulaganje u uzgoj lešnika dobra prilika za zaradu. I posebno zato što konditorska industrija, zbog rasta cena i loše berbe, vapi za većim količinama lešnika.

Prednost izgoja je višestruka: upotrebna vrednost i pomenuta velika potražnja, kao i jednostavna tehnologija uzgoja. Takođe, eksploatacioni period drveta lešnika je duža od 50 godina, a plod je vrlo zahvalan kada je u pitanju duže čuvanje. Lešnik uspeba i na mestima gde druge voćne vrste ne mogu. Za uzgoj jednog hektara potrebno je 5.000 evra.

Osnovna mana proizvodnje lešnika jeste što zahteva strpljenje - komercijalni prihodi počinju tek posle 6 do 7 godina, dakle, potrebno je sačekati na povrat uloženih sredstava. Ono na šta uzgajivači treba da budu pripremljeni je da manjak sunca, ili previše kiše, kao i štetočine mogu uticati na rod.

Ipak, uz nešto veći prinos od proseka, od 2,3 tone po hektaru, i maloprodajnu cenu od 1.000 dinara po kilogramu, lešnik garantuje dobit. Uz to, može da postane porodični biznis, koji traje decenijama.

(Telegraf Biznis/Bizportal)