Sadnice ove biljke ne koštaju puno, a neki na njoj u Srbiji zarađuju i 1,5 miliona dinara godišnje!

Glog je odavno ušao u kuhinje ljudi širom sveta, gde se koristi zbog svojih mnogobrojnih korisnih svojstava, zbog čega ga neki smatraju jednom od najlekovitijih biljaka na Zemlji.

Glog (Crataegus) je rod žbunova ili niskih stablašica iz porodice ruža, koji uspeva u umerenoj klimi, pa tako i u Srbiji, gde raste u različitim delovima zemlje. Upravo zbog svojih svojstava sve je traženiji u farmaceutskoj industriji i homeopatiji.

Teme za vas

Cena jedne sadnice gloga kreće se od oko 200 do 400 dinara, a na jednom hektaru može se posaditi od 3.000 do 4.000 sadnica, u zavisnosti od tipa zemljišta i gustine sadnje. Prvi rod dolazi već nakon treće godine, dok se puni potencijal postiže između 5. i 6. godine. Tada prinos može dostići od 3 do 5 tona po hektaru, što po trenutnim otkupnim cenama (150 do 300 dinara za kilogram) može doneti i do 1,5 miliona dinara prihoda godišnje.

Zašto se u Srbiji sve više sadi glog?

Glog se koristi za čajeve, sirupe, džemove, kapsule i tinkture. Osim zdravstvenih prednosti, može poslužiti i kao prirodna ograda koja štiti useve zahvaljujući gustim granama i trnovima. Za uzgoj je dovoljno sunčano mesto i propusno zemljište blago kisele do neutralne reakcije, a održavanje je relativno jednostavno, zbog čega sve više poljoprivrednika u Srbiji razmatra ovu kulturu.

Plodovi gloga beru se u jesen. Najčešće vrste kod nas su jednosemeni glog i višesemeni glog. Iako se još uvek retko uzgaja na velikim plantažama, u Srbiji postoji sve više manjih proizvođača koji nude prerađevine od gloga – od čajeva do domaćih sirupa i tinktura.

(Telegraf Biznis)